1. NOMENKLATURA NEORGANSKIH JEDINJENJA
Uvod u laboratorijski rad
NOMENKLATURA NEORGANSKIH JEDINJENJA
Profesor dr. Dragica Minić

2. IUPAC organizacija
The International Union of Pure and Applied Chemistry (IUPAC) je međunarodna nevladina organizacija ustanovljena 1919 radi podrške razvoju moderne hemije.
Nacionalna hemijska društva su članovi IUPAC-a.

3. IUPAC je priznat je autoritet za razvijanje standarda za imenovanje hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja preko Međudevizionog komiteta za nomenklaturu i simbole (IUPAC nomenklatura).
Član je Internacionalnog naučnog konzilijuma
(International Council for Science, ICSU)

4. Louis-Bernard Guyton de Morveau
Istorijski pregled
1782. Francuski hemičar
Louis-Bernard Guyton de Morveau
Publikovao je svoje preporuke za davanje naziva u hemiji pod nazivom
“Konstantni metod zadavanja naziva”.
[Guyton de Morveau L.B., J.Phys. 19(1782) 310]

5. 1787. Sistem su preradili Berthollet, de Fourcroy and Lavoisier:
[Guyton de Morveau, L.B. Lavoisier A. L., Berthollet C. L., de Fourcroy A. F.]
Methode de Nomenclature Chimique, Paris (1787)]
Promocija sistema data je u priručniku koji je dugo posle autorovog pogubljenja na giljotini bio u upotrebi:
[Lavoisier A. L., Traite Elementaire de Chemie (3. ed. Paris: Deterville (1801)]

6. Prva strana Lavoazjeve “Chymical Nomenclature”

7. [Berzelius J. J., J. Phys. 73 (1811) 248]
1811 Berzelius je sistem adapatirao za primenu na nemačkom govornom području:
[Berzelius J. J., J. Phys. 73 (1811) 248]
Preporuke Guyton-a su se odnosile samo na nomenklaturu neorganskih jedinjenja, što nikako nije moglo da zadovolji opšti razvoj organske hemije koji je doveo do boljeg razumevanja strukture organskih jedinjenja sredinom devetnaestog veka i nametnuo potrebu razvoja nomenklature organskih jedinjenja.

8. [Bull. Soc. Chim. (Paris) 3(7), XIII. (1982)]
1892. u Ženevi je održana međunarodna konferencija Nacionalnih hemijskih društava gde su prihvaćani predlozi za uvođenje standardizacije naziva u hemiji
[Bull. Soc. Chim. (Paris) 3(7), XIII. (1982)]

9. Učesnici Ženevske konferencije 1892

10. 1913. osnovan je Savet međunarodne zajednice hemijskih društava [Council of the International Associacion of Chemical Societies] čiji je rad prekinuo I. svetski rat
1919. osnovana je Međunarodna zajednica za čistu i primenjenu hemiju [International Union of Pure and Applied Chemistry, skraceno IUPAC]

11. 1921 IUPAC formira komisije za sledeće nomenklature, koje postoje i danas:
organsku
neorgansku
biohemijsku
Pored upustva za nomenklaturu IUPAC daje standarde i za internacionalno pisanje naziva: npr. aluminum, sulphur, itd.

12. IUPAC nomenklatura neorganskih jedinjenja
IUPAC nomenklatura neorganskih jedinjenja je sistematsko imenovanje neorganskih hemijskih jedinjenja kako je preporučeno od strane International Union of Pure and Applied Chemistry (IUPAC)

13. Prema ovoj nomenklaturi, svako jedinjenje treba da ima ime iz koga nedvosmisleno može da bude određena formula, odnosno svako ime treba da označava samo jednu supstancu.
Ime treba da sadrži informacije kako o sastavu tako i o strukturi jedinjenja.
Pravila za imenovanje organskih i neorganskih jedinjenja sadržana su u sledećim dokumentima:

14. 1. Plava knjiga –organska jedinjenja
[Nomenclature of Organic Chemistry, Oxford: Pergamon Press 1979, A Guide to IUPAC, Nomenclature of Organic Compounds, Recommendations 1993, Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1993]
2. Crvena knjiga–neorganska jedinjenja
[Nomenclature of Inorganic Compounds, Recommendations 1990, Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1990]

15. 3. Zelena knjiga–simboli i fizičke veličine
[Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry (2. ed.) Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1993]
4. Zlatna knjiga–tehnički termini u hemiji
[Compendium of Chemical Terminology IUPAC Recommendations (2.ed.), Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1997]

16. 5. Slična literatura postoji za biohemiju, analitičku hemiju i hemiju makromolekula:
[Biochemical Nomenclature and related Documents, London: Portland Press, 1992]
[Compendium of Analytical Nomenclature, definite Rules 1997 (3.ed.) Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1998]
[Compendium of macromolecular Nomenclature, Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1991]

17. Sistematsko određivanje imena mora da odražava strukturu i sastav:
1. Jednoatomski anjoni imaju sufiks id,
H- = hidrid
2. Ime jedinjanja koja sadrže katjon i anjon sadrže prvo ime katjona a zatim ime anjona,
NaCl =natrijum-hlorid
3. Naelektrisanja katjona koji imaju više pozitivnih naelektrisanja se stavljaju u zagrade
bakar(I)=kupro i bakar(II)=kupri.

18. NO2-=nitrit i NO3-=nitrat.
4. Poliatomski anjoni koji sadrže više atoma kiseonika sadrže sufiks it za niži i at za viši sadržaj kiseonika:
NO2-=nitrit i NO3-=nitrat.
Za kiseonike koriste se još i prefiksi hipo i per:
ClO-= hipohlorit i ClO4-= perhlorat.
5. Prefiks bi- se koristi za označavanje prisustva jednog vodoničnog jona,
NaHCO3= natrijum-bikarbonat
ili sada
NaHCO3 =natrijum vodonik karbonat

19. Periodni sistem elemenata
Elementi u periodnoj tablici se dele u četiri kategorije: metali, prelazni elementi, nemetali, lantanidi i aktinidi

20. Broj atoma svakog elementa u molekulu (ili formulskoj jedinki) označava se grčkim prefiksom:
* Prefiks mono- se retko koristi; kada nema prefiksa ispred
imena elementa pretpostavlja se da je u molekulu
ili formulskoj jedinki prisutan jedan atom tog elementa.
Prefiks
Broj atoma
mono-*
di-
tri-
tetra-
penta-
heksa-
hepta-
okta-
nona-
deka- 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

21. Binarna jedinjenja koja sadrže dva nemetala
Binarna jedinjenja su ona koja sadrže dva hemijska elementa, npr dva nemetala;
na kraju imena drugog po redu elementa binarnog jedinjenja stavlja se nastavak –id
BCl3 =bor-trihlorid,
SO2 =sumpor-dioksid,
N2O4 =diazot-tetroksid,
CO =ugljen-monoksid,
PCl5 = fosfor-pentahlorid.

22. Binarna jedinjenja koja sadrže metal i nemetal
Nomenklatura ovih jedinjenja zavisi od toga da li metal koji je prisutan u jedinjenju ima konstantno naelektrisanje ili promenljivo naelektrisanje.
Katjoni sa konstantnim naelektrisanjem su sledeći:
Li+, Na+, K+, Rb+, Cs+, Ag+, Mg2+, Ca2+, Sr2+, Ba2+,
Zn2+, Cd2+, Al3+
Svi drugi metali imaju promenljivo naelektrisanje.

23. MgO = magnezijum-oksid
Ime metala ide kao prvo, a zatim sledi ime nemetala sa nastavkom -id,
Primeri binarnih jedinjenja koja sadrže metal i nemetal:
KCl = kalijum-hlorid
MgO = magnezijum-oksid
Na2S = natrijum-sulfid
CaH2 = kalcijum-hidrid
LiBr = litijum-bromid

24. CuCl2 = bakar(II) hlorid, FeO= gvoždje(II) oksid
Kod binarnih jedinjenja nemetala i metala promenljivog naelektrisanja mora se naznačiti naelektrisanje datog metalnog jona na jedan od dva sledeća načina:
I. Posle naziva metala u zagradu se stavlja rimski broj koji predstavlja naelektrisanje metalnog jona:
CuCl2 = bakar(II) hlorid,
FeO= gvoždje(II) oksid
Fe2O3= gvoždje(III) oksid
II. Na ime metala dodaje se nastavak (sufiks) –o, za jon manjeg naelektrisanja, ili nastavak –i, za jon većeg naelektrisanja:
Cu1+ = kupro jon Cu2+ = kupri jon
Fe2+= fero jon Fe3+ = feri jon
Pb2+ = plumbo jon Pb4+ = plumbi jon
Hg2 2+ = merkuro jon Hg2+ = merkuri jon
Sn2+ = stano jon Sn4+ = stani jon

25. Ternarna i viša jedinjenja
Ternarna jedinjenja sastavljena su od tri ili više atoma obično uključuju tri hemijska elementa: metalni jon, višeatomski jon ili oksi-halogen jon.
NH4+
Amonijum jon
CO32-
Karbonatni jon
HCO3-
Bikarbonatni jon
CN-
Cijanidni jon
C2O42-
Oksalatni jon
CH3COO-
Acetatni jon

26. Negativni višeatomski joni sa imenom koje sadrži sufiks –at imaju jedan kiseonikov atom više od onih sa sufiksom –it:
ClO-
Hipohloritni jon
ClO2-
Hloritni jon
ClO3-
Hloratni jon
ClO4-
Perhloratni jon
CrO42-
Hromatni jon
Cr2O72-
Dihromatni jon
OH-
Hidroksidni jon
NO2-
Nitritni jon
NO3-
Nitratni jon
MnO4-
Permanganatni jon
PO43-
Fosfatni jon
HPO42-
Vodonik fosfatni jon

27. Za metale sa promenljivim naelektrisanjem koriste se sufiksi - o ili – i.
Formula jedinjenja Ime jedinjenja
NaNO2 natrijum-nitrit
NaNO3 natrijum-nitrat
NaHSO3 natrijum-vodonik sulfit
(natrijum-bisulfit)
Cu3(PO4)2 bakar (II) fosfat
(kupri-fosfat)
CuCN bakar (I) cijanid
(kupro-cijanid)
Ba(CH3COO)2 barijum acetat
AgClO4 srebro-perhlorat
Fe2(CrO4)3 gvoždje (III) hromat (feri-hromat)

28. Kiseline
Kiselina je jedinjenje koje sadrži vodonik i koje daje vodonične (H+) jone kada se rastvori u vodi.
Ovo je Arrhenius-ova definicija, koja je ograničena na rastvore koji sadrže vodu kao rastvarač.
Preciznije, prema Bronsted-Lowry- konceptu, kiselina je supstanca koja je donor (davalac) vodoničnih jona , tj. protona nekoj drugoj supstanci.
Poslednja definicija važi za bilo koji rastvarač koji se koristi za pripremu rastvora kiseline.

29. Formule i imena nekih kiselina Formula NazivHF
Fluorovodonična kiselina
HCl
Hlorovodonična kiselina
HBr
Bromovodonična kiselina
HNO3
Azotna kiselina
CH3COOH
Sirćetna kiselina
H2SO3
Sumporasta kiselina
H2SO4
Sumporna kiselina

30. Hipohlorasta kiselina
nastavak
Formula
Naziv
HClO
Hipohlorasta kiselina
HClO2
Hlorasta kiselina
HClO3
Hlorna kiselina
HClO4
Perhlorna kiselina
HBrO4
Perbromna kiselina
H3PO3
Fosforsta kiselina
H3PO4
orto-Fosforna kiselina

31. Ba(OH)2 barijum-hidroksid.
Baze
Baza je, prema Arrhenius-ovom konceptu, supstanca koja daje hidroksidne jone (OH-) kada se rastvori u vodi.
Prema Bronsted-Lowry konceptu, baza je supstanca koja može da primi vodonikov jon (proton) od neke druge supstance. Kažemo da su baze akceptori protona.
Imena baza završavaju se sa –id:
LiOH litijum-hidroksid
Ba(OH)2 barijum-hidroksid.

32. (NH4)2SO4 amonijum-sulfat
Soli
Soli su jedinjenja koja nastaju kada se jedan ili više vodonikovih jona u kiselini zameni drugim katjonom ili kada se jedan ili više hidroksidnih jona u bazi zameni drugim anjonom.
Osnovni tipovi soli su:
binarna jedinjenja sastavljena od metalnog katjona i nemetalnog anjona
NaCl natrijum-hlorid
ternarna i viša jedinjenja koja su sačinjena od metalnog katjona ili amonijumovog jona i negativnog višeatomskog jona:
NaNO3 natrijum-nitrat
(NH4)2SO4 amonijum-sulfat

33. Kristalohidrati
Poseban tip soli (kristalnih jedinjenja) koje sadrže definisanu količinu hemijski vezane vode, i koje se pri zagrevanju razlažu otpuštajući vodu, nose naziv kristalohidrati ili hidrati.
MgSO4 · 7 H2O magnezijum sulfat heptahidrat.
Grčki prefiksi pokazuju broj molekula vode:
MgSO4 . 2H2O magnezijum sulfat dihidrat,
MgSO4 .3H2O magnezijum sulfat trihidrat.

34. Revizija IUPAC-ove nomenklature za neorganska jedinjenja
2005. Izvršena je revizija nomenklature
Prema ovoj reviziji nema više apsolutno ispravnog imena za jedno jedinjenje.
- Svako ime koje nedvosmisleno označava jedinjenje je
korektno ime (voda, karbonil, cijano)
Postoje dva načina opisa jedinjenja prema:
- sastavu i prema substituentima

35. Prema sastavu:
Molekul se opisuje preko jezgra kao kod kompleksa.
Jezgro(a) molekula je atom najniže elektronegativnosti. Ovaj elemenat definiše osnovno ime jedinjenja:
ako je jedinjenje negativno naelektrisano sadrži prefiks id ako nije prisutan drugi atom i at u drugom slučaju
2. Okolni atomi i grupe se opisuju kao ligandi sa sufiksom o,
identične grupe sadrže prefikse tri-, tetra- ili bis
3. Zatim se navode oznake za naelektrisanje, funkciju radikala, kristalizaciona voda, premoštavajući ili koordinirani ligandi.

36. oksido azot (.) (dioksido) oksido nitrat(-1)
Jedinjenje
Jezgro
Ligandi
Funkcionalni markeri
Ime
H2O
ClO3-
ClO2-
NO*
NOO-
K4[Fe(CN)6]
K[AuS(S2)]
[Ni(CO)4]
CuSO4.5H2O
divodonik
hlorat
azot
nitrat
kalijum/ferat
kalijum/aurat
nikol
bakar/sulfat
oksido
dioksido/oksido
heksacijanido
disulfido/sulfido
oksiugljenik μ
(1-)
(.)
(4-) -
voda(1/5)
μ-oksido divodonik
trioksido hlorat(1-)
dioksido hlorat(1-)
oksido azot (.) (dioksido) oksido nitrat(-1)
kalijum heksa-cijanidoferat(4-)
kalijum(disulfido)
sulfido aurat(1-)
tetra(oksidougljenik) nikol
bakar tetraoksido-sulfat-voda(1/5)

37. Prema supstituentima
Uopštava se nomenklatura organskih jedinjenja prateći osnovna pravila:
1. Svim elementima se dodaje nastavak an na bazno ime a nezasićene veze se ispunjavaju atomima vodonika:
oksidan atom kiseonika vezan za vodonik (H2O voda)
dioksidan lanac dva atoma kiseonika vezan sa
atomima vodonika (H2O2 vodonik peroksid)

38. BH3 boran CH4 metan
AlH3 aluman SiH4 silan
GaH3 galan GeH4 german
InH3 indigan SnH4 stanan
TlH3 talan PbH4 plumban
NH3 azan H2O oksidan
PH3 fosfan H2S sulfan
AsH3 arsan H2Se selan
SbH3 stiban H2Te telan
BiH3 bizmutan H2Po polan
HF fluoran HCl hloran
HBr broman HI jodan
HAt astatan