1. robovlasničko društvo kapitalističko društvo
Vremenska lenta
- robovlasnici
- robovi
- feudalci
- kmetovi
- kapitalisti
- radnici
robovlasničko društvo
kapitalističko društvo
feudalno društvo
od nastanka prvih država
V vek nove ere
kraj XVIII veka

2. Društvo 18. veka – podela na grupe
vladajuća feudalna klasa
bogata građanska klasa
radno stanovnišvo
neobrazovani i nepovezani
obespravlјeni i ugnjeteni, nesvesni svog položaja u društvu (rade po 12 i više sati )
plaćaju porez (a imaju male i nesigurne prihode)
izdržavaju se od sopstvenog rada (ako su sposobni), siromašni su
nepismeni i neobrazovani
čine veliku većinu stanovništva
žele osnovne uslove za život
čine ih selјaci i radnici (i njihove žene i deca)
njihova brojnost može se iskoristiti kao aparat sile
niko nema potrebu da bude na njihovoj strani, oni se koriste da podrže nečiju stranu
predstavnici stare feudalne klase
još uvek upravlјaju državom (donose i sprovode zakone)
oslobođeni plaćanja poreza (a određuju ga)
izdržavaju se od prihoda sa svojih imanja, žive raskošno
mogu sebi da priušte obrazovanje, ali ne čine to uvek
čine mali procenat stanovništva
žele da ostanu na vlasti
predstavnici vladarske kuće, plemstva i sveštenstva
vojska je pod njihovom komandom (oni su deo nje)
crkva na strani feudalaca
nosioci napretka
nemaju vlast u državi (bez uticaja na donošenje i sprovođenje zakona, bez prava odlučivanja)
plađaju porez (a ne određuju ga)
izdržavaju se od rada radnika, bogati su
mogu sebi da priušte obrazovanje, ali ne čine to uvek
čine mali procenat stanovništva
žele da dođu na vlast kako bi se nesmetano bogatili
čine ih vlasnici sredstava za proizvodnju (vlasnici fabrika, banaka...)
nemaju aparat sile
učeni lјudi su na njihovoj strani (ova klasa finansira naučnike, umetnike...)

3. REVOLUCIJA
Reč revolucija znači preobrat/promena (od latinskog Revolvere).
Revolucija je korenita promena drušvenih odnosa (društvenog uređenja).
Revolucije često prati nasilјe, i velike promene u strukturama moći (vlasti).

4. SIROMAŠNI NE MOGU VIŠE DA PLAĆAJU HLEB
Kako je došlo do krize?
SUŠNA GODINA
LOŠA ŽETVA
POVEĆANJE CENE HRANE
SIROMAŠNI NE MOGU VIŠE DA PLAĆAJU HLEB
NEMIRI ZBOG GLADI
VELIKI BROJ MRTVIH
ŠIRENJE EPIDEMIJE
VELIKI BROJ MRVIH

5. Šta je radio kralj?
Postavljao Intendante, “sitničave tirane” koji su upravljali u 30 distrikta
Postavljao ljude koji sakupljaju poreze i izvršavaju zakone
Kontrolisao sudove i postavljao i razrešavao sudije
Komandovao vojskom
Mogao zatvoriti svakog, zbog bilo čega, bilo kada, na bilo koje vreme (blanko nalozi za hapšenje su se zvali “pismo za hapšenje”)
Naplaćivao sve poreze i odlučivao kako se troše pare
Donosio sve zakone
Donosio odluke o ratu i miru

6. Uzroci Francuske revolucije
U XVIII veku, Francuska je bila kulturna prestonica Evrope, dom brojnih prosvetiteljskih mislilaca, i imala bogatstvo iz kolonija
Kralj Luj XIV je bio najmoćniji vladar u Evropi; Posle njegove smrti 1715, Luj XV i Luj XVI nastavili su da vladaju Francuskom kao apsolutni vladari
BOURBON DYNASTY
HENRY IV of France, , king of France ( ) Edict of Nantes LOUIS XIII, , king of France ( ), son of Henry IV LOUIS XIV, 1638–1715, king of France (1643–1715), son of Louis XIII, personal rule after LOUIS XV, 1710–74, king of France (1715–74), great-grandson of King Louis XIV LOUIS XVI, 1754–93, king of France (1774–92), third son of the dauphin (Louis) and Marie Josèphe of Saxony, grandson and successor of King Louis XV. Executed in 1792.
Ali, politički, socijalni i ekonomski problemi doveli su do Francuske revolucije 1789.
Kralj Luj XIV
Kralj Luj XVI

7. Pripadnici Rimokatoličke crkve činili su prvi stalež
Jedan od problema je francuska neravnopravna društvena hijerarhija koja je sastavljena od tri klase (nazivane staležima)
Pripadnici Rimokatoličke crkve činili su prvi stalež
Posedovali su 10% zemlje u Francuskoj ali su državi plaćali malo poreza

8. Posedovali su 20% zemlje, ali su bili oslobođeni plaćanja poreza
Jedan od problema je francuska neravnopravna društvena hijerarhija koja je sastavljena od tri klase (nazivane staležima)
Drugi stalež činili su pripadnici bogatog plemstva
Posedovali su 20% zemlje, ali su bili oslobođeni plaćanja poreza

9. Ova grupa plaća 50% svojih prihoda kao porez
Jedan od problema je francuska neravnopravna društvena hijerarhija koja je sastavljena od tri klase (nazivane staležima)
Treći stalež činilo je 97% stanovništva, uključujući siromašne kmetove ali i dobro obrazovanu srednju klasu (buržoaziju)
Ova grupa plaća 50% svojih prihoda kao porez

11. Na koji način ova, savremena politička karikatura opisuje uslove i Francuskoj za vreme “starog režima”?

12. Staleži (socijalne klase) u Francuskoj
Treći stalež

13. Članovima Trećeg staleža su smetale privilegije koje su imali članovi Prvog i Drugog staleža
Članovi Trećeg staleža iskoristili su prosvetiteljske ideje Rusoa, Monteskjea i Voltera
BOURBON DYNASTY
HENRY IV of France, , king of France ( ) Edict of Nantes LOUIS XIII, , king of France ( ), son of Henry IV LOUIS XIV, 1638–1715, king of France (1643–1715), son of Louis XIII, personal rule after LOUIS XV, 1710–74, king of France (1715–74), great-grandson of King Louis XIV LOUIS XVI, 1754–93, king of France (1774–92), third son of the dauphin (Louis) and Marie Josèphe of Saxony, grandson and successor of King Louis XV. Executed in 1792.
Posle uspešno završene Američke revolucije, Treći stalež zahteva demokratiju, jednakost i slobode u Francuskoj

14. Društvene tenzije su se pogoršale rastom finansijske krize 70-tih i 80-tih godina XVIII veka
Francuska vlada se suočila sa ogromnim dugom, nastalim tokom decenija rasipnog trošenja, skupih ratova i lošim ekonomskim planiranjem
Državne obaveze
GOVERNMENT DEBTS
(percentage of total government revenue)
1789. pola budžeta odlazilo je na kamate zbog državnog duga; 25% ljudi je bilo nezaposleno
Preterano trošenje para kralja Luja XVI i njegove žene Marije Antoanete ljutilo je francuske građane
Marie Antoinette, “Madam Deficit”
Marija Antoaneta, “Madam Deficit” 14

15. Uzroci Francuske revolucije Inspiracija Amer. rev.
Prosvetiteljski ideali
Loša žetva
Nestašica hleba
Nezadovoljstvo načinom vladavine
Neravnopravnost državnih staleža
Finansijska kriza
Dug
Neuspeli pokušaji reforme
Prvi i Drugi stalež ne plaćaju poreze
Ratovi Luja XIV i
Izgradnja Versaja
Raskošan kraljevski dvor Luja XV
Podrška Luja XVI Američkoj revoluciji

16. Causes of the French Revolution
Uzroci francuske revolucije
Nejednakost
među klasama:
Treći stalež
spreman na pobunu!
Povećanje
nacionalnog duga
= deficit
Rast
cene hrane:
Formiranje
Narodne skupštine
Loši prinosi
Zaklinjanje na
teniskom terenu
Propale reforme
Luja XVI
Prosvetiteljske ideje:
*Prirodna prava i
jednakost!
Glad i
beda
Bread riots
Pad
Bastilje
Američka revolucija
Skupština državnih
staleža
Lok: Prirodna prava = pravo na život, slobodu i prosperitet.
Volter: Borba protiv korupcije nepravde i nejednakosti.

17. Revolucija preti francuskom kralju
Obrati pažnju na grafiku koja ti može pomoći da organizuješ učenje.
Lista uzroka francuske revolucije.
Uzroci revolucije
razlika između bogatih i siromašnih
želja za privilegijama
veliki porezi
prosvetiteljske ideje
slabo vođstvo
državni dugovi
loša žetva i visoka cena hleba

18. Hleb je bio važan deo ishrane Francuza!

19. Luj XVI pokušava da reformiše poreski sistem ali nailazi na žestok otpor plemstva, koji ne želi da se odrekne dela svog bogatstva.
Konačno, Luj XVI saziva Skupštinu državnih staleža u Versaju, koja se nije sastajala 175 godina.

20. Iz perspektive staleža kome pripadate napravite plan po kome bi trebalo da pomognete Francuskoj da izađe iz finansijske krize
Do 1789, Francuska je ostala bez novca i suočila se sa teškom finansijskom krizom
Luj XVI je sazvao hitnu sednicu Skupštine državnih staleža na kojoj su predstavnici tri staleža trebalo da savetuju kralja

21. Pariz
Versaj

22. 1 glas 1 glas 1 glas Francusko stanovništvo Predstvnici u francuskoj
Skupštini državnih staleža 1% 2%
1 glas
1 glas
1 glas
97%
Prvi stalež: sveštenstvo
Drugi stalež: plemstvo
Treći stalež: svi ostali

23. Skupština državnih staleža
Sastavljena od tri staleža
Nepravedna prema Trećem staležu
Zato što su Prvi i Drugi stalež mogli da nadglasaju treći stalež
1 glas
1 glas
1 glas
Prvi stalež: sveštenstvo
Drugi stalež: plemstvo
Treći stalež: svi ostali

24. 300 300 648 Broj predstavnika u Skupštini državnih staleža Obični
Sveštenstvo
Prvi stalež
300
Plemstvo
Drugi stalež
300
648
Obični
Treći stalež

25. 1 1 1 Glasanje po staležima Obični Treći stalež
Sveštenstvo
Prvi stalež 1
Plemstvo
Drugi stalež 1 1
Obični
Treći stalež
Luj XIV da se stara podela na tri grupe očuva u celosti.

26. Za vreme Skupštine državnih staleža, predstavnici Prvog i Drugog staleža glasali su da se povećaju porezi trećem staležu
Predstavnici Prvog i Drugog staleža odlučili su da se glasa po staležima (1 glas po staležu) umesto po glavi (po osobi)
Ove odluke su naljutile Treći stalež, koji su smatrali da su njihova prava prekršena

27. “Treći stalež se budi”
Treći stalež se proglasio za “Narodnu skupštinu” Francuske.

28. Treći stalež se proglasio za Narodnu skupštinu koja će donositi zakone
1789. Narodna skupština se zaklela na teniskom terenu obećavajući novi ustav koji će ograničiti kraljevu moć

29. Teniska zakletva
Obećavam da…

30. Prestavnici Trećeg staleža se proglasili za Narodnu skupštinu.
Teniska zakletva
23. juna 1789, Luj XVI popušta. Naređuje da se predstavnici sva tri staleža sakupe kao Narodna skupština i glasaju o Francuskom ustavu.
Pripadnici trećeg staleža se sele na obližni teniski teren i zaklinju se da se neće razilaziti dok ne donesu Ustav Francuske.
Luj XVI pokušava da zabrani rad i da rastera pripadnike Trećeg staleža.
Prestavnici Trećeg staleža se proglasili za Narodnu skupštinu.

31. Zahvaljujući vama i vašoj porodici
Kao što znate pozvao sam vas zato što je Francuska u teškoj finansijskoj krizi.
Zahvaljujući vama i vašoj porodici
Da, obećavam da ću ostati dok se ne ispune naši zahtevi
Mi svi dajemo reč da se nećemo razilaziti

32. Pad Bastilje 14. jula 1789. predstavlja početak Francuske revolucije
Kada su se pojavile glasine da kralj planira vojnu akciju protiv Narodne skupštine, građani su napali gradsku tvrđavu – Bastilju da bi uzeli oružje za odbranu
Pad Bastilje 14. jula predstavlja početak Francuske revolucije

33. Pad Bastilje, 14. jul 1789.
Bastilja je bila vojno utvrđenje i zatvor i simbol starog režima. Tu se nalazilo i skladište oružja a rulja je htela da se domogne toga.
U Bastilji nije bilo mnogo aktivnosti jer je najavljeno njeno zatvaranje.
18 mrtvih.
73 ranjenih.
7 gardista ubijeno.
Držali su 7 zatvorenika [5 običnih kriminalaca i 2 ludaka].

34. U međuvremenu, ekonomska kriza se nastavila
Građani su bili bez hrane i pretila je glad
Ljuti građani u Parizu su zahtevali nove reforme

35. Veliki strah
Ljudi su se plašili da će ovaj predlog novog poretka razljutiti kralja i plemstvo i da će oni kad-tad uzvratiti udarac i osvetiti se.
Počele su se širiti glasine da je kralj angažovao strane vojnike da napadnu Treći stalež.
Bilo je glasina i o masakrima koji su se odvijali širom zemlje.
Kako nisu imali načina da se zaštite, ljudi su počeli da paniče.
Ovo je poznato pod nazivom “Veliki strah”.

36. Francuska u metežu
Rulja počinje da se sakuplja u Parizu, hapse i zatvaraju članove kraljevske porodice, a njihove čuvare ubijaju.
Na hiljade pristalica kralja je ubijeno.

37. “Ljudi su rođeni slobodni i jednaki pred zakonom”
Na predlog De Lafajeta Narodna skupština je donela “Deklaraciju o pravima čoveka i građanina” u kome, između ostalog, piše:
“Ljudi su rođeni slobodni i jednaki pred zakonom”
Prava obuhvataju; “slobodu, imovinsku sigurnost i pravo na otpor ugnjetavanju”
Garantuje se sloboda govora, sloboda vere i jednakost pred zakonom

38. Deklaracija o pravima čoveka i građanina
Sloboda veroispovesti
Sloboda govora
Sloboda štampe
Imovinska sigurnost
“Sloboda, jednakost, bratstvo!”
Pravo da učestvuje u stvaranju zakona
Pravo na pravedno suđenje

39. De Lafajet
Kada se vratio u Francusku godine Lafajet je bio popularan – “heroj dva sveta”. Primio je mnoge počasti, postao komandant Pariske nacionalne garde ( ), i postao aktivni političar u Francuskoj. Godine na kratko se vratio u Ameriku da bi posetio Džordža Vašingtona.

40. Diskusija u odeljenju:
1791, Luj XVI konačno prihvata novi Ustav, koji ograničava njegovu vlast i predviđa ustavnu monarhiju
Međutim, Luj XVI nije sarađivao sa Narodnom skupštinom i problemi su se nastavili
Plašeći se širenja francuskih revolucionarnih ideja, Austrija i Pruska okupljaju vojsku sa namerom da u Francuskoj povrate apsolutnu monarhiju
Diskusija u odeljenju:
Koje odluke narodna skupština treba da donese da Francuska izađe iz problema?

41. Sastanak Skupštine državnih staleža1
Francuska ekonomska situacija se pogoršala, cena hleba se drastično povećala, a društvo osuđuje kraljevsku tiraniju.
Luj XVI saziva Skupštinu državnih staleža.
Treći stalež se proglašava za Narodnu skupštinu i poziva druga dva staleža da im se priključe i pomognu u pisanju Ustava.
Kada su se refofmski nastrojeni prestavnici sveštenstva i plemstva priključili Narodnoj skupštini, Luj XVI popušta.

42. Francuski Ustav iz 1791:
Buržuaska vlada (slična onoj ustavnovljenoj u Velikoj Britaniji)
Kralj je dobio pravo veta [koji mu je omogućio prolongiranje zakona na 4 godine].
Nije mogao da donosi zakone.
Njegovi ministri su postali odgovorni za svoje postupke.
Narodna skupština je izabrana na izborima i kralj je nije mogao raspustiti.
Imala pravo da određuje poreze.
Nezavisno sudstvo.

43. Francuski Ustav iz 1791: Buržuaska vlada
“Aktivni” građani [oni koji plaćaju porez u iznosu dnevice od najmanje tri radna dana] → imovinski cenzus mogli su da glasaju za razliku od “Pasivnih” građana.
1/3 odraslih muškaraca je bilo uskraćeno pravo glasa.
Novoizabrana NARODNA SKUPŠTINA.
CILJ  Da urede da država ne padne u ruke razuzdanoj rulji!

44. ↓ montanjari - demokratska grupa
Politički život
žirondinci - radikalna grupa
Jakobinski klub - republikanci
↓ montanjari - demokratska grupa
zahtevaju: 1. veće učešće naroda u vlasti
2. da se seljacima podeli zemlja
SKUPŠTINA:
LEVA STRANA – LEVICA – montanjari – pristalice nastavka krupnih društvenih reformi
DESNA STRANA – DESNICA – žirondinci – pristalice postojećeg stanja
SREDINA – UMERENI – pristalice monarhije engleskog tipa

45. Narodna skupština (1791)
Delegati (poslanici) su sedeli na osnovu političkih stavova.
Radikali
Umereni
Reakcionari
Liberali
Konzervativci
Danas obuhvatamo još dve, dodatne grupe.

46. Druge države napadaju Francusku
Austrija, Pruska (Nemačka), Špainija, Britanija, objavljuju rat Francuskoj.
Francuska im uzvraća
Radikali u Francuskoj dolaze do još moći

47. 1792. g. – ratni neuspeh protiv Austrije i Pruske → Francuska trpi poraze ↓ Narodna skupština: "Otadžbina u opasnosti" Dobrovoljci iz Marseja → "Marseljeza“ "Ruže de Lila" - "Marseljeza"

48. МАРСЕЉЕЗА:
На оружје грађани!
Формирајте своје батаљоне!
Корачајмо! Корачајмо!
Нека нечиста крв
Натопи наше бразде!
Хајдемо! Децо Отаџбине!
Дан славе је дошао!
Против нас је подигнута
Крвава застава тираније! (Bis)
Чујете ли у пољима
Рику тих дивљих војника?
Они вам у наручје долазе
Да закољу ваше синове, ваше супруге.
На оружје, грађани!
Шта хоће та руља робова,
Издајника, од краља заведених?
За кога ти гнусни окови,
Ти ланци одавно припремљени?
Французи! За нас, ах! Каква увреда!
Какав занос треба да изазове;
Нас усуђују се да мисле
Да врате у старо ропство!
Шта! Стране чете
Да буду меродавне на нашим огњиштима?
Шта! Најамничке фаланге
Да обарају наше горде ратнике!
Боже! Наше ће руке бити оковане!
Наше главе под јармом савиће се!
Подли насилници постаће
Господари наше судбине!
Бојте се, тирани и ви, Издајници,
Срамото свих партија!
Бојте се! Ваши родоубилачки планови
Добиће своју цену.
Свако је војник да се против вас бори.
Ако падну, наши млади јунаци,
Земља их ствара поново
Против вас да се боре потпуно спремни.
Французи! Као великодушни ратници
Задајмо и задржавајмо своје ударце!
Поштедимо те тужне жртве,
Нерадо, против нас наоружане!
Али тај тиранин крвави!
...

49. Jakobinci
Pritisnuta ruljom Narodna skupština razrešava kralja, a zatim i ukida monarhiju.
Nova, radikalna politička grupa poznata pod nazivom Jakobinci dolazi na vlast 1792 pod vođstvom Maksimilijana Robespjera

50. “Druga” francuska revolucija
KONVENT:
Vladavina žirondinaca:
Vladavina jakobinaca: [“Režim terora”]
Direktorijum 

51. KONVENT (Septembar, 1792.)
Prvi čin je formalno ukidanje monarhije 22 septembra 1792.
Početak prve godine Francuske republike.
Deklaracija bratstva
Ponudili su francusku pomoć svim narodima koji su želeli da zbace svoje vlade.
Kada Francuska kine, celu Evropu uhvati prehlada!

52. Slogan Francuske revolucije postao je: “Sloboda, jednakost, bratstvo”
1792. radikali preuzimaju kontrolu nad Francuskom i donode važne odluke:
Objavljen je rat Austriji i Pruskoj, a francuskih vojnika je regrutovano u nacionalnu vojsku, kako bi branili Francusku
Ukinuta je monarhija i uvedena republika, a Narodna skupština postaje KONVENT (sastavljena na osnovu opšteg prava glasa)
1793. Kralj Luj XVI je uhapšen, optužen za izdaju i pogubljen na giljotini
Slogan Francuske revolucije postao je: “Sloboda, jednakost, bratstvo”

53. Francuski vojnici i Trikolore: Živela otadžbina!
Francuska vojska je bila slabo pripremljena za rat sa Austrijom.
½ oficira je emigriralo (bili su plemići).
Mnogi muškarci su dezertirali.
Novi regruti su bii entuzijasti ali loše obučeni.
Francuske trupe su delovale samovoljno i često bežale u neredu.

54. Trikolore (1789)
BELA - boja dinastije Burbona + CRVENA I PLAVA – boje Pariza.

55. Jakobinci Mesto okupljanja jakobinaca
Svoje sastanke su održavali u biblioteci nekadašnjeg manastira sveti Jakob.
Počeli kao depatni klub.
Članovi su uglavnom pripadnici srednje klase.
Stvorili brojnu mrežu klubova.

56. Na početku Danton i Robespjer su se skoncentrisali na borbu protiv žirondinaca, katoličke crkve i monarhista.
Robespjer je govorio, “Neophodno je da uništimo i spoljne i unutrašnje neprijatelje republike ili će oni uništiti republiku.”

57. Kraljevska porodica pokušava da pobegne
Jun, 1792
Luj XVI, zabrinut za svoju budućnost pokušava da pobegne
Pomaže mu švedski grof Aksel von Fusen [ljubavnik Marije Antoanete].
Krenuo je ka luksemburškoj granici.
Kralj je prepoznat u Varensu blizu granice, na samo kilometar-dva od slobode

58. Sudbina kralja Luja XVI
Osećajući da glavne promene tek treba izvesti, Jakobinci odlučuju da sude Luju XVI.
Kralj Luj XVI je optužen za izdaju i, na tajnom glasanju, proglašen krivim.
Kažnjen je na smrt giljotinom.

59. Pogubljenje kralja
Prilikom pogubljenja, okupilo se na hiljade ljudi da bi posmatralo smaknuće kralja.
On se popeo na pozornicu i održao kratki govor u kome je tvrdio da je nevin.
Tada mu je glava postavljena na giljotinu i sečivo je pušteno.
Prema predanju Luj XVI je ispustio krvavi krik pošto sečivo nije u potpunosti preseklo vrat.
Oštrica je podignuta i puštena ponovo.
Tužno je to što su mnogi ljudi pojurili ka pozornici da bi bili poprskani kraljevom krvlju ili da bi umočili svoje maramice u nju.

60. Da li ste znali?
Kralj Luj XVI je smatrao da je stari način pogubljenja, razapinjanje na točku suviše nehuman.
Ovlastio je Dr. Guillotine da osmisli novi, efikasniji način, pogubljenja koje neće sadržati mučenje i bol.
Ironično…

61. Kada dželat podigne sečivo na vrh, pušta mehanizam
Kada dželat podigne sečivo na vrh, pušta mehanizam. Teška oštrica pada i odseca žrtvi glavu u predelu vrata.
GILJOTINA
Neki doktori su verovali da glava žrtve zadržava vid i sluh i do 15 minuta posle smrtonosnog udarca. Svi ostaci bi se sakupili i sahranjivali u jednostavne grobnice.
Tikoteus ili žena pletilja je bila redovni navijač na pogubljenju. Ona plete čarape za vojnike, koji su sedeli u blizini gubilišta.
Pre svakog izvršenja, žrtva putuje iz zatvora u zaprežnim kolima, kojake kreću gradskim ulicama sat, sat i po.

62. Marija Antoineta je pogubljena oktobra 1793.
Samo devet meseci posle kraljevog poguvljenja, Mariji Antoaneti su takođe sudili za izdaju i proglašena je krivom.
Doživljava istu sudbinu kao i njen muž i pogubljena je na giljotini.

63. Ubili su sopstvenog kralja!!!
Ovo nije dobro...
Ovo je izmaklo kontroli!
Bolje da prekinemo ovo...
Druge evropske države su se zabrinule da će se revolucija iz Francuske proširiti i na njihove države.
Ubili su sopstvenog kralja!!!

64. Radikalni lideri Konventa uplašili su se da će “neprijatelji revolucije” polušati da ukinu republiku
1793. godine radikal Maksimilijan Robespjer polako je preuzeo kontrolu nad Narodnom skupštinom
Od do Robespjer je pogubio oko 40,000 “izdajnika” tokom perioda poznatog pod nazivom “režim terora”
“Režim terora” završio se kada su Francuzi okrenuli leđa Robespjeru i pogubili ga

65. SANKILOTI: Pariska radna klasa
Sitni trgovci.
Zanatlije.
Umetnici.
Delili su mnoge svoje ideali sa predstavnicima srednje klase u Skupštini!

66. Komitet javnog spasa Revolucionarni sud. 300,000 uhapšeno.
16,000 – 50,000 pogubljeno.

67. Pogubljeni su iz svih društvenih klasa
Seljaci i kmetovi
Radnička klasa
Inteligencija
Plemstvo
Sveštenstvo 7% 8%
28%
25%
31% 67

68. Usvojili su i novi Republikanski kalendar:
Ukinute su nedelja i verski praznici.
Imena meseca zamenjena po osobinama sezone.
sedmodnevna nedelja zamenjena desetodnevnom dekadom.
Za početak računanja uzima datum kada je proglašena Republika [22. septembar 1792]
Konvent je simbolično “razveo” državu od crkve!!

69. Novi, revolucionarni,republikanski kalendar
Novi naziv
Značenje
Vremenski period
Vendemaire
Berba grožđa
Septembar 22 – Oktobar 21
Brumaire
Magla
Oktobar 22 – Novembar 20
Frimaire
Mraz
Novembar 21 – Decembar 20
Nivose
Sneg
Decembar 21 – Januar 19
Pluviose
Kiša
Januar 20 – Februar 18
Ventose
Vetar
Februar 19 – Mart 20
Germinal
Žerminal
Mart 21 – April 19
Floreal
Cveće
April 20 – Maj 19
Prairial
Livada
Maj 20 – Jun 18
Messidor
Žetva
Jun 19 – Jul 18
Thermidor
Vrelina
Jul 19 – Avgust 17
Fructidor
Voće
Avgust 18 – Septembar 21

70. Godine po novom, Republikanskom kalendaru
1792 – 1793 II
1793 – 1794
III
1794 – 1795 IV
1795 – 1796 V
1796 – 1797 VI
1797 – 1798
VII
1798 – 1799
VIII
1799 – 1800 IX
1800 – 1801 X
1801 – 1802 XI
1802 – 1803
XII
1803 – 1804
XIII
1804 – 1805
XIV
1805
Gregorijanski kalendar je vraćen 1806.

71. Kao reakciju na privilegije sveštenstva , Konvent je konfiskovao imovinu Katoličke crkve i ukinuo zavete monaha i monahinja.

72. ŠTA PRIKAZUJE KARIKATURA?

73. Posle neuspelog pokušaja atentata na njega, Robespjer je postajao sve više i više sumljičiv na ljude oko njega. Na kraju krajeva, naredio je da i njegovog bliskog prijatelja i saradnika, Dantona, pogube na giljotini.

74. Ostale reforme usvojene u Konventu
Usvojen metrički sistem
Zadao konačan udarac feudalizmu ukidanjem primogeniture (sistem po kome najstariji sin nasleđuje svu očevu imovinu)
Donešeni sveobuhvatni sistemski zakoni
Ukinute zatvorske kazne zbog duga
Ukinuto ropstvo u Francuskim kolonijama
Ustanovljen nacionalni sistem javnog obrazovanja

75. Nova promena u vladi Jula 1794. Robespjer je uhapšen i pogubljen.
Vladavina terora je dovela do toga da se mnogiljudi okrenu protiv Robespjera i na vlas dovodi konzervativnu vladu.
Novi, umereni lideri napisali su novi ustav, a što je najvažnije, imenuju mladog i hrabrog Napoleona Bonapartu za generala armije.

76. Revolucija je završena 1795, ali Francuska je ostala u haosu
Ekonomska situacija nije rešena i ljudi su se suočavali sa glađu
Engleska, Holandija, i Španija su se priključile Austriji i Pruskoj u ratu protiv Francuske
Konvent je zamenjen tećom vrstom vlade tzv. Direktorijumom koji će vladati sledećih šest godina
Direktorijum se pokazao kao neefikasan i potkupljiv

77. Revolucija donosi reforme i teror
Obrati pažnju na grafiku koja ti može pomoći da organizuješ učenje.
Lista glavnih događaje koji su se desili posle donošenja Ustava 1791.
Narodna skupština donosi Ustav.
Počinje rat sa Austrijom kada Austrija nudi podršku
Luju XVI.
Rat se vodi loše po Francusku i rulja
upravlja
Parizom.
Kralj pogubljen.
Počinje vladavina terora kada radikalu
uzimaju vlast
u svoje ruke.
Teror se zaustavlja i umereni preuzimaju kontrolu.
continued . . .

78. Vladavina Direktorijuma
5 direktora postavljenih od strane zakonodavne vlasti
Izvršna
Donji dom (500 poslanika) predlažu zakone
Gornji dom (250 poslanika) glasaju o zakonima
2/3 of the Legislature would initially be filled by members of the Convention
Zakonodavna
Žirondinci (pedstavnici srednjeg sloja i bogatih) pobeđuju jakobince (predstavnike radničke klase i seljaka)
Žirondinski ustav je ograničio biračko prava (pravo glasa), kao i pravo upravnjanja, imovinskim cenzusom
Pripadnost

79. Direktorijum ( )
Direktorijum je “bolovao” zbog korupcije i loše administracije.
Francuski narod je bivao sve siromašniji i ljut na svoju vlast.
Uprkos tome, ili možda zbog svih ovih borbi, razvio se jak nacionalni osećaj – Francuzi su bili ponosni na svoju zemlju i postali joj vrlo posvećeni.
Nacionalni ponos je rastao zahvaljujući vojniom uspesima.
Dolazak Napoleona na vlast.

81. ZANIMLJIVOST
Pošto su Francuzi bili inspirisani Američkom revolucijom, ključ Bastilje je predat Džordžu Vašingtonu , general Kolonijalne vojske i prvom predsedniku Amerike. Ključ sada visi u njegovom domu u Vernonu.

83. Uzroci i posledice Francuske revolucije4
Dugoročni uzroci
Neposredni uzroci
Korumpirano, nedosledno, i bezosećajano rukovodstvo Bogati članovi Trećeg staleža preziru privilegije prvog i drugog staleža Širenje ideja prosvetitelјstva
Ogroman javni dug Loše žetve i rast cene hleba Neuspeh Luja XVI u uvođenju finansijskih reformi Formiranje Narodne skupštine Pad Bastilјe
Neposredni efekti
Dugoročni efekti
Usvojena Deklaracija o pravima čoveka i građanin Francuska usvojila svoj prvi pisani ustav Ukinuta monarhija Revolucionarna Francuska se borisa koalicijom evropskih sila Režim terora
Napoleon stiče moć Uspostavlјen Napoleonov kodeks U Francuskoj uvedene javne škole Francuska osvajanja šire nacionalizam Dešavaju se revolucije u Evropi i Latinskoj Americi