1. Fakultet za primenjenu ekologiju – Futura Univerzitet “Singidunum” UTICAJ OPASNOG KUĆNOG OTPADA NA LANAC ISHRANE Dejan Marković

5. Vrste toksičnih materija
PESTICIDI
METALI
INDUSTRIJSKI ZAGAĐIVAČI
BIOTOKSINI (MIKOTOKSINI)
AZOTNI SPOJEVI

6. Mogu li teški metali biti i dobri i loši za ljudsko zdravlje?
“Sve supstance su otrovi. Nema ni jedne koja nije otrov. Prava doza razlikuje otrov od leka.” Paracelzus ( )
Mogu li teški metali biti i dobri
i loši za ljudsko zdravlje?

7. Od čega polazimo? Metali: Ciklus žive Distribucija metala
Veoma zastupljeni u prirodi (stene, rude, zemljište, voda, vazduh)
Veći broj elemenata (oko 80)
23 teški metali
Distribucija metala
geološki i biološki ciklusi
antropogena aktivnost - redistribucija
Metali - otporni na prirodnu degradaciju
Bioakumulacija metala
Ciklus žive
Teški metali u prirodnoj okolini – rezultat ljudske delatnosti

9. Teški metali u prirodnoj okolini – rezultat ljudske delatnosti

10. Toksikokinetika metala
Hrana
Izvor toksičnih metala
Gastro interstinalni trakt
Apsorpcija
krvotok
jetra
ostali organi
Transport i distribucija
žuč
bubreg
koža
feces
urin
znoj
kosa
Eliminacija
Sudbina metala u orgnanizmu posle unošenja hranom.

11. Sudbina metala u orgnanizmu posle unošenja hranom
Apsorpcija.
Hemijskog oblik metala (jon, elemenatrno stanje, organski vezan)
Rastvorljivosti, pH odeljka
Prisustva drugih supstanci
Fiziološkog stanja GIT GIT
Transport:
Proteini (albumin, transferin)
Organske kiseline,
Krvni elementi
Distribucija:
Prolazak kroz membranu jona metala ili jedinjenja, kompleksa, fizičke i hemijske osobine, stabilnost kompleksa metala sa drugim supstancama (transpoterima), prokrvljenost organa
Biotransformacija: oksidoredukcija, metilovanje
Eliminacija: urin, feces, kosam znoj, pljuvačka, nokti
Eritrociti
Proteini plazme
Organske kiseline
Cr+6
Cr+3
Zn+2
Pb (96%)
Neorganska jedinjenja Hg
Teški metali

12. Metali – od neophodnih do nepoželjnih
Od čega polazimo?
Esencijalni – fiziološki značajni – unos hranom
Kobalt (Co)
Bakar (Cu)
Gvožđe (Fe)
Magnezijum (Mg)
Mangan (Mn)
Selen (Se)
Cink (Zn)
Hrom (Cr)
Molibden (Mo)
Toksični
Arsen (As) 1
Olovo (Pb) 2
Živa 3
Kadmjum (Cd) 8
Berilijum
Kobalt (Co) 50
Nikal (Ni) 55
Cink (Zn) 74
Hrom 77
Za medicinske potrebe
Bizmut Zlato
Galijum Litijum
Platina Aluminijum
Rang lista
hazardnih
supstanci 2005

13. (Environmental Canadian defence) Meso i proizvodi od mesa
Analiza metala u hrani:
Cd, Pb, Co, Cu, Mn, Hg, Mo, Ni, Se, Zn (i još 11 metala)
(Environmental Canadian defence)
Prikaz sadržaja kadmijuma i olova (mg/kg hrane)
Vrsta hrane
Kadmium
ppm
Olovo
Meso i proizvodi od mesa
0,020
0,018
Živina i proizvodi
0,006
0,002
Riba i proizvodi
0,008
0,012
Supe
0,005
Žitarice i proizvodi
0,021
0,013
Povrće i proizvodi
0,027
0,007
Voće i proizvodi
Masti i ulja
0,038
Hrana za bebe
0,004
Brza hrana
0,022
0,068

14. Sudbina metala u orgnanizmu posle unošenja hranom
Apsorpcija.
Hemijskog oblik metala (jon, elemenatrno stanje, organski vezan)
Rastvorljivosti, pH odeljka
Prisustva drugih supstanci
Fiziološkog stanja GIT GIT
Transport:
Proteini (albumin, transferin)
Organske kiseline,
Krvni elementi
Distribucija:
Prolazak kroz membranu jona metala ili jedinjenja, kompleksa, fizičke i hemijske osobine, stabilnost kompleksa metala sa drugim supstancama (transpoterima), prokrvljenost organa
Biotransformacija: oksidoredukcija, metilovanje
Eliminacija: urin, feces, kosam znoj, pljuvačka, nokti
Eritrociti
Proteini plazme
Organske kiseline
Cr+6
Cr+3
Zn+2
Pb (96%)
Neorganska jedinjenja Hg
Teški metali

15. Toksični efekti metala
Kvantitativne informacije
Doza
Nivoi u tkivima
Metabolizam metala
Ispoljavanje toksičnog efekta u specifičnim tkivima
Biološki indikatori
Preventiva
Terapija

16. Akutna toksičnost teških metala
Retka izuzev akcidentalnih situacija
Česti simptomi: mučnina, povraćanje, oštećenje mukoze , bol, znojenje, glavobolja, teško disanje, pogoršane kognitivne i motoričke sposobnosti, konvulzije
Hronična toksičnost
Simptomi se javljaju mnogo kasnije u odnosu na ekspoziciju: pogoršane motoričke, kongenitivne i govorne sposobnosti, teškoće u učenju, nervna i emocionalna nestabilnost, letargija osećaj bolesti; teško ih povezati sa uzrokom

17. Od čega zavisi toksičnost metala?
Fizičko-hemijske osobine metala:
Hemijski oblik, npr. CH3Hg i Hg2+
Rastvorljivost, stabilnost
Sposobnost da reaguju sa biološkim ligandima
(reaktivnost zavidi od pH, redoks uslova, T, vrste medija)
Građenje kompleksa sa proteinima (metalotioneini grade
komplekse sa Cd, Zn, Cu i dr.)
Elektrohemijske karaktristike (elektropozitivnost povećava
toksičnost)
Stanje organizma
Starosna dob (deca osetljivija – veći % apsorpcije u
GIT-u, posebno Pb)
Način života (alkohol, pušenje)
Stanje imunog sistema
Ishrana

18. Ispoljavanje toksičnih efekata teških metala u specifičnim organima
Bubreg
Nervni sistem
Jetra
GIT
Resp.
sistem
Hematopoeza
Kost
Endokr.
Koža
Kardio
vaskul As + Cd Cr Co Cu Fe Pb Mn Hg Ni Zn
I esencijalni teški metali ispoljavaju toksični efekat!!!

19. Mehanizmi toksičnog delovanja metala
Vezivanje metala za proteine
Mesta vezivanja
Najvažnije –SH grupe
Vezivanje Hg2+, Pb2+, Cd2+
Zamena kofaktora enzima toksičnim metalom
Zamena jona cinka jonom kadmijuma (alkohol-dehidrogenaza, karboanhidraza);
Promena strukture, funkcije proteina
Promena aktivnosti enzima
Uticaj na biohemijske procese, inhibicija respiracije
Oksidativni stres:
arsen, bakar, gvožđe, hrom, kadmijum, kobalt, mangan, nikl, olovo, živa
Narušavanje strukture i funkcije organela

20. Karcinogenost jedinjenja metala
1.Andrew AS, Burgess, J.L., Meza, M.M., Demidenko, E., Waugh, M.G., Hamilton, J.W., Karagas, M.R. Arsenic Exposure is Associated with Decreased DNA Repair In Vitro and in Individuals Exposed to Drinking Water Arsenic. Environ Health Perspect (8):
2. Ayotte JD, Baris, D., Colt, J., Robinson, G.R., Lubin, J., Cantor, K.P., Karagas, M.R., Hoover, R.N., Fraumeni, Silverman, D.T. Bladder cancer mortality and private well use in New England: an ecological study. J Epidemiol Community Health (2):
Mehanizmi dejstva:
Stvaranje adukata sa DNA i proteinima
Generisanje kiseoničnih radikala – oštećenja DNA
Indukcija ekspresije onkogena i inhibicija popravke oštećenja

21. LETALNA TOKSIČNOST METALA
Veliki broj podataka o ispitivanju letalne toksičnosti metala na različitim organizmima
U kratkovremenim eksperimentima mehanizam letalne toksičnosti se može razlikovati od rezultata dugotrajnih eksperimenata
Visoke koncentracije i kratko vreme izlaganja – metal može poremetiti respiratorne funkcije
Niže koncetracije i duže izlaganje – letalnost se može ispoljiti akumulacijom u unutrašnjim organima

22. Faktorikoji utiču na unos metala
Oblik metala u vodi
Neorganski Rastvorene jon,jon kompleksa
Organski helatni jon, molekul
Čestice koloidne,adsorbov.
Prisustvo drugih toksikanata
Sinergizam Toksičnost veća od aditivne
Antagonizam Aditivna toksičnost
Nema reakcija Toksičnost manja od aditivne
Fak.Koji deluju na fiziologiju org. I oblike nalaženja metala u vodi
Temperatura pH
Rastvoreni kiseonik
Svetlost
Salinitet
Stanje organizma
Životno doba,(jaje, larva i sl.)Promene u životnom cikl.
Starost, veličina , pol
Ponašanje organizma
Aktivnost, dodatna zaštita, adaptacija na metale,
Izmenjeno ponašanje

23. EKOLOŠKI EFEKTI
Procena ekološkog uticaja metala – izvodi se u oblasti posmatranja vodenih sistema koji primaju vodu iz rudnika,mulj, industrijski otpad,
Otkrivanje suptilnih ekoloških efekata može se sprovesti u smislu adekvatnih istraživanja – terenske studije
Model promene i uticaj doze , kao i njihova veza može se ustanoviti iz merenja na terenu i upoređivanjem sa laboratorijskim podacima o toksičnosti.

24. Toksičnost metala na akvatične biljke
* Metalni joni i kompleksi su u širokom spektru toksični za morske i slatkovodne organizme
* Alge i insekti pokazuju veće razlike u efektima, ali su vodene biljke i inverterbrati tolerantniji od riba
* U ugroženim oblastima opšta je pojava modifikacije u strukturi zajednice i redukcija broja vrsta, uključujući kompletnu odsutnost osetljivih vrsta
* Smanjenje broja individuapreživele vrste je u vezi sa količinom prisutnog metala

25. Toksičnost metala
Metali – Pb, Hg i Cd su najinteresantniji sa ekotoksikološkog aspekta - IMUNOSUPRESORI
Imaju visok odnos antropogenog i prirodnog unosa u organizam
Njihovo prisustvo u organizmu je isključivo posledica kontaminacije
Nisu esencijalni – nemaju poznatu metaboličku funkciju

26. OLOVO – Pb oko 1500 g.p.n.e.
Najrasprostranjeniji neesencijalni toksični element
Glavni izvor zagađenja su automobili na benzin koji sadrže tetra – etil olovo
Biodostupnost neorganskog olova u životnoj sredini povećava se pri niskim pH vrednostima – toksičnost i ekspozicija se povećavaju u kiseloj sredini
Jedinjenja dvovalentnog olova su rastvrljiva u vodi
Joni olova grade lipofilne komplekse u vodi i povećavaju biodostupnost

27. EFEKTI Pb NA LJUDE
Dnevni unos mg( ingestijom 5-15%,inhalacijom 20-40%).
Sistemski otrov – apsorbovan unutar cirkulatornog sistema prenosi se kroz celo telo
Akumulira se u kostima
Simptomi – mučnina,stomačni grčevi,gubitak težine,anemija,bol u mišićima i zglobovima, halucinacije
Prolazi kroz moždanu i placentalnu barijeru uzrokujući pobačaje, prevremena rođenja,oštečenja CNS-a,delirijum, komu i smrt.

28. ŽIVA – Hg – mističan metal oko 1600 g.p.n.e.
Slično nemetalima formira organska jedinjenja koja su veoma stabilna u vodenoj sredini
Prirodna metilacija u kojoj učestvuju mikroorganizmi predstavlja značajan proces u kruženju žive u životnoj sredini.

29. ŽIVA – Hg “Živa je prvo načelo svih metala”
” Kao što se tkivo generiše iz koagulisane krvi , tako se zlato generiše iz koagulisane žive”.
Hg se koristi duže od 2000 g.

30. Toksičnost žive – neorganske forme
Sve forme žive su toksične, a nivoi toksičnosti su različiti
Najmanje su toksični neorganski tipovi žive – teško se resorbuju kroz probavni trakt
Kada se jednom apsorbuje akumulira se u jetri i bubrezima – izbacuje se preko urina
Najopasnija su isparenja žive, jer preko respiratornog trakta brzo dospevaju u krv i dalje se transportuju do mozga.

31. UTICAJ ŽIVE NA SREDINU BIOAKUMULACIJA/BIOMAGNIFIKACIJA
Mikroorganizmi - osetljivi na živu
Morski i slatkovodni fitoplankton je veoma osetljiv na fungicide sa živom,može umanjiti sposobnost fotosinteze.
BILJKE – imaju sposobnost apsorbcije i koncentracije žive iz okruženja.
Životinje akumuliraju živu putem hrane.
Slatkovodni i morski organizmi sadrže više Hg nego kopnene životinje.
Ribe akumuliraju Hg u svim tkivima osim u masnom tkivu.

32. UTICAJ ŽIVE NA SREDINU
PTICE – živa se akumulira ukoliko se hrane zrnevljem tretirano živom
Akumulacija žive u bubrezima, jetri i manje u mišićnom tkivu
Švedski ornitolozi su 1950 god.prvi put
uočili značaj žive kao ekološki problem.
Kod mnogih ptica primećen je manji produktivitet
U Kanadi i US – povećan nivo žive koje se hrane semenjem kao i kod njihovih predatora 1970 –ih obe zemlje su zabranile alkil –živu kao pesticid kojim se tretira seme.

33. UTICAJ ŽIVE NA SREDINU
BIOMAGNIFIKACIJA – sadržaj HG raste u organizmima sa njihovim mestom u lancu ishrane.

34. TROVANJE METIL ŽIVOM GLAVNI SIMPTOMI TROVANJA
NAJVEĆA OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI
- bioakumulacija preko kontaminirane hrane
- absorpcija preko kože i inhalacija
GLAVNI SIMPTOMI TROVANJA
Gubitak osećaja u jeziku i na usnama
Ataksija (gubitak sposobnosti koordinacije)
Smanjenje vidnog polja
Gubitak sluha
Rastrojenost nervnog sistema i mentalni poremećaj
Smrt može izazvati doza
HG = 1.4μg/g u krvi.

35. MINAMATA ZALIV

36. MINAMATA ZALIV
Prvi simptomi uočeni kod mačaka – skakale su u okean i kretale se nekoordinisano
Kod ljudi su početni simptomi bili trnjenje udova i usana, gubitak sluha, vida zatim pojava oštećenja mozga i ludila
Novorođenčad sa teškim deformitetima

37. MINAMATA ZALIV
Područje ribe i uzgajanje ribe ljudi
– fabrika u minamati koristila živin oksid Hg2
Ispušteno u zaliv tona HG
1956 epidemija trovanja živom
2998 obolelih
1784 preminulo
MINAMATA bolest- delirijum, ometan hod, smrt- žrtvama isplaćeno 703 miliona dolara

38. KADMIJUM (Cd) 1817 godina
Prirodni ciklus Cd pretstavlja predmet zabrinutosti sa toksikološke tačke gledišta
antropogena aktivnost izaziva probleme sa Cd.(pušači i ind.radnici).
Opasan je u životnoj sredini pošto ga mnoge biljke i životinje apsorbuju veoma lako pri čemu se lako akumulira –
U metab. procesima može zameniti Zn čije prisustvo je važno u aktivaciji nekih enzima
Perzistentan je u životnoj sredini- voda, vazduh, zemljište sediment, organizam.

39. Kadmijum Cd
BILJKE: Cd – akumuliraju sve biljke - stepen akumulacije zavisi od vrste i varijeteta.
Niže vrednosti pH favorizuju njegovo usvajanje
Umanjuje funkcijebiljnih ćelija – fosforilaciju
Fototoksičnost Cd se ispoljava nekrozom,redukcijom fotosinteze,uvenuće biljaka.

40. ŽIVOTINJE I LJUDI
Inhalacija Cd mnogo je opasnija nego ingestija- udisanje prašine može izazvati edem pluća i nekrozu epitela pluća.
Cd se akumulira u jetri , bubrezima , reproduktivnim organima;
Izlučivanje Cd je preko bubrega
Cd je potentan ihibitor enzima

41. Cd - kadmijum
Unošenje veće količine Cd u organizam dovodi do promena zapaženih kod mnogih životinja:
smanjenje količine koštanog pepela
smanjenje težine jaja
neplodnost
opadanje serumskih albumina
povećanje alfa, beta gama globulina
Industrijsko zagađenje Cd akumulirano u zrnevlju pirinča izazvao je fatalnu epidemiju trovanja u Japanu 1955 god.
Bolest je nazvana Itai- Itai (jao –jao) zbog užasnih bolova koji su povezani sa njom.

42. ARSEN(As) 1250 godina
- prirodni sastojak Zemljine kore i vode, korišćenjem u industriji i poljoprivredi postao je izvor trovanja u lancu ishrane biocenoze.
- arsen je prirodni sastojak životinjskog organizma i ima stimulativni učinak na rast u malim koncentracijama isto tako i lekoviti učinak.
- elementarni arsen je neotrovan, neorganska jedinjenja arsena su toksičniji od organiskih
- najveću toksičnost ispoljava u trovalentnom obliku (gas –arsen- AsH3)
- arsenove kupke za suzbijanje ektoparazita, nerganski herbicidni defolijanti, rodenticidi i insekticidi su najopasniji arsenova sjedinjenja za životinje, lekovi na bazi arsena.
- primena selena u hrani umanjuje otrovnost arsena i obratno.
- akumulira se u jetri, bubrezima, koštanoj srži i slezeni, dlaci a izlučuje iz organizma mokraćom, balegom, mlekom, znojem i preko kože.
- deluje štetno na nervni sistem, respiratorni sistem, kostnu srž
bubrege i kožu.

43. ARSEN Ekotoksikologija arsena:
-bioakumulira se u nižim lancima ishrane
( biljke i alge) ali se konc. ne povećava kod beskič. I riba.
-koncentracija se ne povećava kod beskičmenjaka i riba.
- neorganska jedinjenja arsena su toksičnija za pastrmke od organskih.

44. BAKAR(Cu) 5000 g.p.n.e. Ekotoksikologija:
Neophodan kofaktor za određene enzime
Omogućava normalno funkcionisanje kostne srži, mineralizaciju kostiju,stvaranje vezivnog tkiva, antioksidacionu zaštitu.
Metabolički poremećaj Cu očituje se “hemolitičkom krizom”, nekrozom i cirozom jetre.
Ekotoksikologija:
stresno djeluje na salmonide (povećan rnivo hormona kore nuzbubrežne žlijezde u krvnoj plazmi).
Povećane koncentracije negativno utiču na rast, sposobnost plivanja, količinu proteina kod riba.

45. SELEN oko 2000 g.p.n.e.
- Nedostatak ili manjak (selenoza) uzrokuje poremećaje kao što su : oštećenja jetre,srca,mišića,pluća,neurona.Kofaktor enzima čija je funkcija redukcija H2O2 DO NETOKSIČNIH OBLIKA KISEONIKA – time se stvara zaštita ćel.
Ekotoksikologija:
-akumuliraju ga najviše vodene biljke i beskičmenjaci.
- kopneni organizmi akumuliraju selen putem hrane
Toksičnost selena se javlja kada je koncentracija ovog elementa malo iznad osnovne koncentracije.
Veći je problem nedostatak selena od njegovog povećanog prisustva.

46. SELEN Ukočenost zglobova u janjadi.
SELEN – trovanje.
Ukočenost zglobova u janjadi.
Deformacija i odbacivanje rožine papaka.

47. GVOŽĐE (Fe) oko 2500 g.p.n.e.
-izvori otrovanja za životinje su medicinska predoziranja
- fiziološka konc. Fe u krvi iznosi 100 µg/100 ml, trovanje nastaje kod konc. 300 µg/100 ml.
-ostaci u tkivima poznati su u mesnoj prerađivačkoj industriji pod terminom “rđave šunke” na mestu aplikacije Fe
Ekotoksikologija: nema značenja.

48. Gvožđe – toksični efekti
Abnormalna apsorpcija iz tankog creva (idiopatska hemohromatoza)
Prekomerni dnevni unos gvožđa hranom
Transfuzija
Sadržaj gvožđa u telu povećan (20-40g)
Hemisideroza
većina gvožđa vezana u hemosiderinu
(najviše u ćelijama jetre, pankreasa,
u srcu, slezina)
Na ćelijskom nivou: povećana peroksidacija lipida,
Oštećenje membrana mitohondrija, mikrozoma i drugih organela.
Poremećaji u funkciji jetre,
smetnje u endokrinom i kardiovaskularnom sistemu

49. POLIHLOROVANI BIFENILI (PCB grupa)
Što su PCB-i?
organska jedinjenja koji nastaju spajanjem
jednog ili više atoma hlora na par
povezanih benzenskih prstenova
zavisno o broju i poziciji atoma hlora
može nastati oko 209 razlicitih jedinjenja
PCB-a
najpoznatiji srodnici su im PCDD i PCDF
(dioksini i furani)

50. INDUSTRIJSKI ZAGAĐIVAČI
POLIHLOROVANI BIFENILI (PCB grupa) i Dioksini
Sadrže % hlora posebnih fiziičko-hemijskih osobina (slabo su topljivi u vodi, dobro topljivi u lipidima, otporni na kiselu i alkalnu sredinu, termostabilni, teško zapaljivi, otporni na oksidaciju i gotovo svaku hemijsku i biološku razgradnju (temp. od 1000 °C razgradi ih za 3 s, u upotrebi su od 1929.
- široka primena u industriji , kao dodatak pesticidima ima sinergistički uticaj i smanjuje im isparavanje – na tržištu završilo preko t, a otpornost na razgradnju dovela je do sveopće konataminacije biološke sredine.
- u Japanu zbog uživanja rižinog ulja konataminiranog s PCB-om obolelo je oko 1000 ljudi što je poznato kao slučaj “Yusho”.
- u nekim zemljama Europe zabranjena upotreba PCB-a u prehrambenoj industriji i proizvodnji stočne hrane.

51. POLIHLOROVANI BIFENILI (PCB grupa) i dioksini
- otrovnost raste s postotkom Cl u jedinjenju.
- resorbuju se brzo preko kože i probavnog trakta, distribuiraju se u sva tkiva,te se pohranjuju u lipidnoj frakciji tkiva i ćelija.
- pohranjuju se u žumancetu jajeta i prelaze u placentu, izlučuju se mlekom Ispuštanje piralena iz trafo- stanice
PCB rastvoren u trihlorbenzenu
PIRALEN- NATO bomb. Kragujevac
- sistemski uticaji su sledeći: poremećaji u razvoju kožnog epitela i sintezi Hb, promene u metabolizmu minerala, vode i vit. A, E i Se, promene u aktivnosti steroidnih hormona te hiperaktivacija štitne žl.
MDK PCB-a u mlijeku i mliječnim proizvodima iznosi 1 ppm, meso 2 ppm /sve na udio masti/, jaja bez ljuske 0,3 ppm, ribe, školjke, rakovi i mekušci 3 ppm.
Ekotoksikologija: opšta kontaminiranost planete Zemlje s posledicama za faunu od polarnog medvjeda do ptica i riba, najosetljivija kanadska kuna zlatica, vodeni sisari nešto otporniji na akutni toksični uticaj.

52. Dioksini najopasniji u grupi dioksina je TCDD ("dioksin“) -
2,3,7,8-tetrahlorodibenzo-p-dioksin
od ukupno 75 razlicitih PCDD-a 7 ih se analizira u
laboratorijima te 10 od ukupno 135 razlicitih
PCDF-a

53. KAKO NASTAJU? izgaranjem organskih materija
nus produkt industrijskih procesa - u raznim
hemijskim procesima u organskoj i hemijskoj
industriji...
spaljivanjem otpada – radi nepotpunog
sagorijevanja (emisija u vazduh; u sastavu pepela)
manje količine u prirodnim procesima – erupcije vulkana, šumski požari

54. Izloženost Na radnom mestu (profesionalna)
U prirodi (prisutnost u bližoj/široj okolini)
Perzistentni – u prirodi ih nalazimo u medijima i decenijama nakon emisije
Radi lipofilnog karaktera – lako prolaze
kroz ćelijske membrane te kroz placentu
Slabo se metabolizuju – odlažu se u
masno tkivo

55. Gde ih nalazimo? nalazimo ih u svim medijima: voda, vazduh, zemljište
radi izrazito lipofilnog karaktera najviše umedijima bogatim mastima – u hrani: mlečniproizvodi, meso, riba
Unos u organizam: inhalacijom i digestijom
(hrana)
Fenomen biokumulacijei biomagnifikacije
kroz lanac ishrane

56. Referentne vrednosti - PCB
Razliciti standardi:
EPA': 0,0005 ppm (mg/L) - u vodi
FDA": 0,2-3 ppm - u hrani
WHO''': 70 pg/kg težine (“tolerable monthly
intake”)
“ US Environmantal Protection Agency “
“ The Food and Drug Administration “
'' World Health Organization “

57. Eliminacija Vreme poluživota teško potpuno definisati.
Vreme poluživota dioksina u organizmu je veme
potrebno organizmu da eliminiše ½ ukupnog
sadržaja dioksina
Naučnici su tvrdili da je t poluživota oko 7 godina
Danas je poznato da se t poluživota menja zavisno
o količini dioksina prisutnog u organizmu – raspon
od 1-10 godina
Što je više dioksina prisutno u organizmu kraće je
vreme poluživota – brže se metabolizuje i eliminiše iz
organizma

58. Zdravstveni problemi Kancerogen, mutagen, teratogen
Imunotoksičan, hepatotoksičan
Kratkotrajna izloženost visokim dozama – izaziva kožne lezije
(hlorakne), poremećena funkcija jetre
Hronična izloženost – različiti oblici karcinoma
Agency for Research on Cancer (IARC)
kategoriše TCDD – “known human carcinogen”

59. Toksičnost PCB-a i dioksina
1) poremećena reproduktivna funkcija
2) poremećen razvoj i neurološke funkcije u novorodenčadi –
nastavlja se i u školskoj dobi kod dece koja su bila izložena
PCB-u in utero
3) iz animalnih studija poznato je da PCB imaju negativan
uticaj na reproduktivnu funkciju
4) saznanja o uticaju PCB-a na ljudsku reprodukciju su
ograničena – individualna jedinjenja PCB-a imaju
različitu toksičnost i aktivnost - zavisno o broju i mestu
atoma hlora varira i aktivnost pojedinog jedinjenja PCB-a

60. FLUOROHLORNI UGLJOVODONICI- CFC
CFC – koriste se za funkcionisanje rashladnih uređaja
Dospevaju u gornje slojeve atmosfere u kojima razgrađuju ogromne količine ozona
FENOLI
OTROVNI GASOVI I PARE
UGLJEN MONOKSID I UGLJEN DIOKSID
SUMPOR i NJEGOVA JEDINJENJA

61. FENOLI Organska aromatična jedinjenja sa benzenovim prstenom
U žive organizme prodiru preko telesnog pokrivača izazivajući poremećaje u respiratornom traktu, gastrointestinalnom traktu, jetri, bubrezima.

62. SUMPOR Vodonik sulfis H2S uzrokuje veliku smrtnost ptica i sisara.
Jedan od glavnih zagađivača atmosfere. Veći nedostatak (S) izaziva smrt i biljaka i životinja, dok je preterano prisustvo S toksično.
Glavni efekti zagađenja S uključuju
Toksični efekat SO2 na biljke i životinje i pojavu kiselih kiša. Kisele kiše nastaju od Sumpr-oksida koji se oksiduju u sumpornu kiselinu.
Vodonik sulfis H2S uzrokuje veliku smrtnost ptica i sisara.