1. GLAVOBOLJE Ivona Jocić 13458 Dunja Penić 13440

2. I Primarne glavobolje 1.Migrena 2. Glavobolja tenzionog tipa 3. Klaster glavobolja i ostale trigeminalne autonomne cefalgije 4. Ostale primarne glavobolje II Sekundarne glavobolje 5. Glavobolje koje se pripisuju traumi glave i/ili vrata 6. Glavobolje koje se pripisuju kranijalnim ili cervikalnim vaskularnim poremećajima 7. Glavobolje koje se pripisuju nevaskularnim intrakranijalnim poremećajima 8. Glavobolje koje se pripisuju upotrebi odre đ enih supstanci ili apstinenciji 9. Glavobolje koje se pripisuju infekcijama 10. Glavobolje koje se pripisuju poremećajima homeostaze 11. Glavobolje koje se pripisuju poremećajima lobanje, vrata, očiju, ušiju, sinusa, zuba, usta i ostalih facijalnih ili kranijalnih struktura 12. Glavobolje koje se pripisuju psihijatrijskim poremećajima III Kranijalne neuralgije, centralni i primarni bol lica i druge glavobolje 13. Kranijalne neuralgije i centralni uzroci bola lica 14. Ostale glavobolje, kranijalne neuralgije, centarlni ili primarni bol lica

3. MIGRENA  Migrena od grčke reči hemikranios – u prevodu „pola glave“;  Žene 15%-18%; Muškarci 5%-6%;  Period adolescencije (izme đ u 10.-12.god. kod dečaka i 14.-16.god. kod devojčica);  60% bolesnika doživi više od 2 napada mesečno, prosečno 1,5;  Hronična migrena – napadi se javljaju više od 15 dana mesečno;  Somatski i neurološki pregled izme đ u napada uglavnom normalan, ali je poremećen kvalitet života bolesnika;  Napadi su intenzivini u reproduktivnom periodu kod žena, pre svega oko i tokom menstuacionih ciklusa, dok većina nema napade u trudnoći.

4. Zamor, iscrpljivanje, putovanje Relaksacija nakon stresa Jaka svetla, diskoteke Previše ili premalo spavanja Preskakanje obroka Posebna osetljivost prema nekim vrstama hrane Alkohol, crna vina Čokolada Menstruacije

5. Migrena bez aure („obična migrena“)  80% bolesnika sa migrenom;  Prodromalna faza – danima ili satima pre napada (promene raspoloženja, uznemirenost, preterano zevanje, že đ, zamor, pospanost, želja za odre đ enom vrstom hrane i dr);  Napad u bilo koje doba dana, ali najčešće ujutru tokom bu đ enja;  Bol je jednostran sa maksimalnim intenzitetom supraorbitalno, a ponekad može da zahvati i celu glavu (holocefalički bol, češći kod dece), dok re đ e prelazi na suprotnu stranu glave;  Napad obično traje od 4 do 72 sata.  Status migrenosus – produženi napadi (>3 dana) ili serija napada izme đ u kojih je minimalno poboljšanje; ovo stanje zahteva bolničko lečenje sa nadoknadomm tečnosti i elektrolita zbog obilnih povraćanja, re đ e proliva.  Migrena je više od bola – prate je fotofobija, fonofobija, osmofobija, mučnina (90% bolesnika) i povraćanje (60% bolesnika).  Bol se opisuje kao težak i pulsirajući, dok bolesnik leži bez pokreta u mračnoj i mirnoj prostoriji.

6. A. Najmanje 5 napada koji ispunjavaju kriterijume navedene pod tačkama B-D B. Napadi glavobolje traju od 4 do 72 sata (nelečeni ili neuspešno lečeni) C. Glavobolja ima najmenje dve od sledećih karakteristika: 1. bol jedne polovine glave 2. pulzirajući kvalitet bola 3. intenzitet bola umeren ili težak 4. bol se pogoršava tokom ili uzrokuje izbegavanje uobičajenih fizičkih akivnosti (npr. hodanje, penjanje uz stepenice) D. Tokom glavobolje se ispoljava najmanje jedna od sledećih karakteristika: 5. mučnina i/ili povraćanje 6. fotofobija i fonofobija E. Glavobolja se ne može pripisati drugom poremećaju

7. Migrena sa aurom („klasična migrena“)  20% bolesnika sa migrenom;  Bolu predhodi aura – vidni, senzorni ili motorni poremećaji, poremaćaj govora i drugih fokalnih tranzitornih simptoma mozga i moždanog stabla;  Aure se razvijaju tokom 5-20min i traju <60min; one „najavljuju“ migrenu „iskusnom“ bolesniku i glavobolje najčešće počinju u roku od 60min od aure.  Vidna aura je najčešća forma (99% bolesnika), a najčešći poremećaj vida se ispoljava kao tzv. scintilirajući skotom (teihopsija) – bele ili svetlo prebojene ovalne ili lučne figure sa reckastim cik-cak ivicama koje svetlucaju (fortifikacioni spektar) koje remete vid, otažavaju čitanje ili vožnju kola.

8.  Senzorni simptomi – kod trećine bolesnika u vidu utrnulosti i mravinjanja ili parestezije lica i ruke;  Motorni simptomi se javljaju u vidu hemipareze ili disfazije i deo su hemiplegične migrene gde se slabost ne povlači tokom faze glavobolje, već se odražava satima, ili, retko, nedeljama; javlja se sporadično ili kao nasledna forma (familijarna hemiplegična migrena);  Bazilarna migrena – kod dece u pubertetu kao posledica poremećaja u vertebrobazilarnom slivu, glavobolja je teška i okcipitalna i praćena upornim povraćanjem, dok je aura sa obostranim vidnim simptomima, dizartrijom, ataksijom, vrtoglavicom, tinitusom, diplopijama itd.

9. Migrena kod dece  Glavobolje su česte kod dece; kod dečaka pre puberteta su češće;  Pedijatrijska migrena – kraće trajanje napada i generalizovana holocefalička glavobolja; dominiraju mučnina, povraćanje, bol u stomaku i opšte loše stanje.  Prekursori migrene: a) ciklično povraćanje, b) abdpminalna migrena i c) benigni paroksizmalni vertigo detinjstva.

10. Patogeneza migrene  Vaskularna teorija i neurogena teorija  Vaskularna teorija – početna intrakranijalna vazokonstrikcija odgovorna za migrensku auru, dok je posledična, sekundarna vazodilatacija odgovorna za samu glavobolju; u osnovi ove teorije leži poremećaj metabolizma za serotonin (5-HT), koji kontahuje velike arterije, a dilatira arteriole i kapilare.  Danas se smatra da su vaskularne promene samo posledica primarnih neuronalnih poremećaja:  1) Hiperekscitabilnost kore mozga – niži prag za pojavu migrene kod obolelih kao posledica dinamičkih me đ udejstava inhibitornih i ekscitatornih mehanizama CNS-a; genetička predispozicija (61%-65%) u kombinacija sa faktorima spoljašnje sredine;  2) Strukture mozga koje su pokretači migrene – za migrene bez aure smatra se da su odgovorne centralne strukture moždanog stabla (periakveduktalna siva masa, dorzalni raphe sistem, locus coeruleus) i strukture hipotalamusa;  3) Patogeneza migrenske aure – fenomen šireće kortikalne depresije, tj. pojava talasa depolarizacije koji se pruža od okcipitalnog pola put napred brzinom od 3-4mm/min; ovaj talas je praćen fazom kratkotrajne vazodilatacije i fazom smanjene perfuzije (oligemije) koja traje i ceo st nakon depolarizacije.  4) Patogeneza glavobolje u migreni – mehanizam prelaska aure u glavobolju nije jasan; talas depolarizacije stimuliše nucleus caudalis V kranijalnog nerva (centralni put prenošenja bola u migreni);

11.  Depolarizacija trigeminalnog neurona aktivira trigeminovaskularni sistem (trigeminalni neuroni i njima inervisane intrakranijalne strukture – proksimalni delovi velikih krvih sudova mozga, krvni sudovi meke moždanice, veliki venski sinusi i dura mater); dolazi do osloba đ anja vazoaktivnih peptida koji uzrokuju neurogenu inflamaciju, duralnu vazodilatacije i ekstravazaciju proteina plazme. Trigeminovaskularna nociceptivna aferentna vlakna prenose onda informaciju bola do nucleusa caudalisa. Lekovi koji smanjuju neurogenu inflamaciju smanjuju i migrenski bol.

12. Lečenje migrene  Prepoznavanje faktora koji mogu pokrenuti napad i izbegavati ih; obustava nekih lekova koji mogu doprineti glavobolji (nitrati, derivati teofilina, nifedipin, indometacin, cimetidin, oralna kontraceptivna sredstva..)  Farmakološko lečenje:  1) LEČENJE AKUTNOG NAPADA MIGRENE: nespecifično (bol i mučnina) i specifično lečenje (svi simptomi migrene: bol, mučnina, povraćanje, foto/fonofobija i dr.) Triptani agonistički deluju na serotonergičke receptore, kojima se izaziva vazokonstrikcija ili se inhibira osloba đ anje vazoaktivnih neuropeptida. Nespecifično lečenje Analgetici: aspirin (500-1000mg) acetaminofen (1000mg) Kombinovani analgetici NSAIL: ibuprofen (200-1200mg) diklofenak (50-100mg) naproksen (500-1000mg) Antiemetici (uz drugi lek iz ove grupe) metoklopramid Specifično lečenje Ergot derivati: ergotamin (1-2mg) dihidroergotamin Triptani: rizatriptan zolmitriptan almotriptan naratriptan eletriptan

13.  2) PROFILAKTIČKA TERAPIJA: zasniva se na svakodnevnoj primeni lekova koji stabilizuju patogenetske mehanizme migrene; ona se primenjuje samo ako se  a) napadi javljaju češće od 2-3 puta mesečno,  b) traju duže od 48h,  c) bolesnik više nije u stanju da se sa njima nosi i  d) akutna terapija bila neuspešna ili praćena neprihvatljivim neželjenim efektima.  5%-10% obolelih „zaslužuje“ profilaktičku terapiju;  Najčešće se koriste beta-adrenergički antagonisti, antidepresivi, antikonvulzivna sredstva tipa valproata i topiramata).

14. Glavobolje tenzionog tipa  Glavobolje tenzionog tipa (mišićne kontrakcione, stresne ili psihomiogene)  Bol: obostrana lokalizacija, stalan kvalitet, blage do umerene, pogoršanja krajem dana, osećaj pritiska ili stezanja, foto ili fonofobija.  Faktori: psihosocijalni stresovi, oromandibularni poremećaji, anksioznost, depresija.  Th: nefarmakološke (različiti programi vežbe, hladne i tople obloge..) i farmakološke (analgetici i antidepresivi).  Epidemiologija: 2-3% odraslih.

15. Klaster glavobolje  Klaster glavobolje-spada u najteže bolove, dominiraju klaster napadi (15min do 3 sata, 1 do 3 puta dnevno)  Epizodična klaster glavobolja: klaster periodi, bolni dani najčešće traju 6 do 12 nedelja, nakon toga remisija duža od 30 dana)  Re đ e hronična bez remisija, trajanje u periodu od najmanje jedne godine.  Bol: jednostran, uvek iznad jednog orbitotemporalnog regiona, bol je neizdrživ, oštar i brzo kulminira, 5 do 15 minuta. Bolesnik se dramatično i neprekidno kreće, trlja glavu. U težoj fazi-suicidalne misli i pokušaji samoubistva. Prisutne i hiperemija konjuktive, suženje oka, zapušenost nosa, mioza i ptoza.  Th: akutna simptomatska, profilaktička za smanjivanje učestalosti (kortikosteroidi) napada i hirurška.

16. Karakteristike glavoboljeTenziona glavoboljaMigrenaKlaster glavobolja Lokalizacija bolaObe polovine glaveJedna polovina glave, ponekad obeJedna polovina glave, oko oka, duž lica i čela Karakteristike bolaPritiskajući, stežući bolPulsirajući bol; bubnjanje, tutnjanje u glaviRazličit: oštar, žareći, bubnjajući, stežući, probadajući Intenzitet bolaBlag do umerenUmeren do jakJak ili izuzetno jak Uticaj na svakodnevne aktivnosti Uglavnom ne ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti Ometa obavljanje svakodnevnih aktivnostiUzrokuje nemir i razdražljivost Prateći simptomiNemaPreosetljivost na svetlost i/ili zvuke; mučnina i/ili povraćanje; aura U polovini lica u kojoj se javi bol: Crvenilo ili suzenje oka; Zapušena nozdrva ili curenje iz nozdrve; Otečeni očni kapci; znojenje čela ili lica; Sužena zenica oka; pad očnog kapka Trajanje glavobolje30 min – 7 dana4 – 72h kod odraslih 1 – 72h u uzrastu 12 – 17 godina 15 min – 3h

17. Glavobolje izazvane lekovima  Glavobolja izazvana lekovima-preterana upotreba lekova protiv glavobolje, obični i kombinovani analgetici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, ergotamin, triptani.  Češće ko žena, 5:1.  Preterana upotreba lekova (upotreba običnih analgetika češća od 15 dana mesečno, u toku perioda dužeg od 3 meseca) je pravi razlog hroničnih svakodnevnih glavobolja kod 50% bolesnika.

18. Sekundarne glavobolje  Sekundarne glavobolje:  Tumori mozga,  Zapaljenski uzroci,  Poremećaji oka,  Arteritis džinovskih ćelija.  Tumori mozga: tumori prednje lobanjske jame (temporalna i frontalna lokalizacija), tumori zadnje lobanjske jame (okcipitalne lokalizacije).  Zapaljenski uzroci: folkalne infekcije sinusa, mastoiditis, epiduralni parenhimski apcesi, osteomijelitis lobanje, poremećaj zuba i desni. Perkusija pojačava bol i teži je u ležećem nego u stojećem položaju.  Poremećaji oka: tipa glaukoma uzrokuje dramatičan bol u oku i oko oka uz hiperemične sklere, fiksiranu zenicu i na palpaciju izuzetno tvrdu očnu jabučicu.  Arteritis džinovkih ćelija (kranijalni arteritis) lokalna manifestacija autoimunog gigantocelularnog arteritisa, zahvata grane spolje karotidne arterije najčešće. kliiničke manifestacije: teška obostrana glavobolja, u frontalnim slepoočnim predelima glave praćena zadebljanim temporalnim arterijama. Bol je stalan, mučan. Prisutne i sistemske manifestacije: malaksalost, subfebrilnost, anoreksija, bol u mišićima. Mogaća pajava fuge zbog ishemije očnog živca. Th: kortikosteroidi.

19. Neuralgije glave i lica  Neuralgije glave i lica: klasična (primarna, idiptska, esencijalna) simptomatske trigeminalne neuralgije Klasična: bol se javlja kod starijih osoba, u distribuciji maksilarne i mandibularne grane trigeminusa, uvek jednostran bol, sa karakteristikama udara ili uboda, kratko traje, često se ponavlja, može izazvati bolni grč mišića lica. Provociraju ga govor, žvakanje, umivanje, dodirivanje triger tačaka. U početku bolesnik nema bolove izmedju napada, ali se vremenom u zahvaćenom regionu manifestuje stalna tupa bol na koju se nadovezuju kratki intenzivni „ubodi“. Simptomatske: kod mla đ ih, često obostrano, ne postoje bezbolni priodi, prate ih patološki nalazi u neurološkom pregledu (poremećaj senzibiliteta u zahvaćenoj grani trigeminusa). Th: antikonvulzivna sretstva (karbamazepin, fentoin, klonazepam) ili neurohirurška intervencija.

20. HVALA NA PAŽNJI