1. Медијска писменост пројекат Библиотеке плус Интернест Сања Радосављевић, професор српског језика и књижевности
Да би био функционална одрасла особа у медијатизованом друштву, појединац мора да буде способан да разлучи различите медијске форме и да зна како да постави основна питања о свему што видимо, читамо чујемо
Е. Томан, оснивач Центра за медијску писменост

2. Савремено друштво -медијско друштво (Маклуан, Келнер)
-човек-цивилизација (књига, слика) - глобализација (негативна техникација)
-медијско друштво (Маклуан, Келнер)
-партиципативно (потрошачко) друштво (Бодријар), друштво спектакла, гламура, узбуђења (Дебор), друштво целетоида (Роџек, М. Вукадиновић)
-целетоиди су обични људи са 5 минута славе, перформанса, а тривијалног живота
-дигитално друштво - виртуелна реалност, Интернет
-пасивно гледалиште (колективна публика)
-друштво дигиталних комуникација
- креативни потенцијал гуши покушај техникације

3. Вредности комуникација (проф. др Милена Драгићевић-Шешић)
Гутенбергова
-знање
-разум
-темељност
-трновит пут до успеха
-поштовање
-организација
-институција
-искључивање другог
-хијерархија
Дигитална
-информација
-емоције
-брзина
-успех по сваку цену
-самоувереност
-адхократија
-пројекат
-инклузивност
-умрежавање

4. Нови "информативни" жанрови
-Интернет жанрови: смена faction-fiction
-надсинхронизација старих филмова актуелним политичким текстовима, додавање дијалога на фотографије
-документарни жанрови: faction-selfy: фото-албуми
- сајт Вукајлија (од интересантне идеје до увредљивих и нетолерантних коментара)
-резултат: хибридизација и елитне културе

5. Медији
-важан део сваког друштвеног система као комуникациона технологија (средство) и као простор у којем се комуницира
-обухватају скоро све важне теме савременог света утичући на то шта ће постати важна тема и како ће се о њој говорити
-простор у коме се расправља, потенцијални простор јавности
-медијске поруке имају неку сврху и намеру, публику и неку врсту користи за онога ко их испоручује
-бизнис и индустрија (информативни и образовни, забавни и пропагандни програм)
-средство за емитовање и пласирање одређених вредности и погледа на свет
- потребно je овладати њиховим језиком, описменити се и за разумевање и за производњу медијског садржаја, јер тако можемо учестововати у рaсправама коjе нас интересују

6. -појам у УН од 60-их година прошлог века
Медијска писменост
- медијска писменост најчешће се дефинише као способност разумевања, читања, проницања у срж медијских текстова, односно способност да се на различите начине сагледавају, анализирају, евалуирају и креирају медијске поруке
-појам у УН од 60-их година прошлог века

7. Приступи медијској писмености
-протекционистички (страх од медија, величање традиционалне, нпр. културе књиге)
- Media Ars приступ где је акценат само на развоју технолошких и продуктивних вештина
-критички који се разликују у мери у којој наглашавају идеолошке компоненте медијских порука (Келнер сматра да је “медијска култура поље идеолошког деловања и борбе доминантних и маргинализованих, алтернативних гласова и значења и да је писменост друштвени процес који обухвата многе димензије, интеракцију са многим технологијама и у вези је са трансформацијом образовања и демократизацијом друштва”, извор :
-посматрање медијске писмености као оквира концептуалног разумевања (медијска писменост постаје критички начин приступања било ком тексту
-медији се могу користити на различите начине, али се њихова специфична природа може разумети тек када се истражи њихово место у савременој култури, њихов посебан језик и начин представљања стварности.

8. Шта медијска писменост није (Џолс и Толман, Приручник за медијску писменост)
-демонизовање медија (критичност да, просто и неаргументовано одрицање квалитета медијском садржају - критизерство не)
-само производња медијских порука и само укључивање у наставу (медијска писменост свој потенцијал остварује када смо оспособљени и да направимо медијски садржај и разумемо слојеве из којих се састоји медијски текст)
-једнострано посматрање поруке ( не зауставити се на једном тумачењу медијског садржаја)
-медијска писменост није негледање , већ пажљиво праћење медија; медијски утицај није последица само велике присутности медија у савременом животу, већ и посебних научних креирања, пласирања, функција и сложености медијских порука; “заштиту" од њиховог утицаја може обезбедити развој аналитичких вештина које могу да нам помогну да боље разумемо медије и медијске поруке
- корисне информације и публикације о појму и развоју медијске писмености можете пронаћи на

9. Слободно време младих
-млади су субверзивни, отпораши, али креативност може да се супротстави насиљу (место школе веома важно)
-ограниченост могућности за младе (недостатак новца, немогућност запослења на време и повремених радних ангажмана нпр)
-комерцијализација садржаја слободног времена (играоница или кладионица, нпр)
-неразвијеност друштвених покрета
-Интернет је једини простор исказивања мишљења
-културна раслојеност; типови: фолклорни, рурбани, урбани, елитни

10. Медијско стваралаштво као облик превенције насиља (ИнтернеСт - "гнездо" креативности)
-интерпретација насиља у медијима - подстицај за насиље
-образовањем до укуса и критичког мишљења
-аналитички и критичи приступ информацијама којима нас "бомбардују" медији
-креација насупрот агресији
-пројекат Библиотеке плус Интернест (
-основни принципи пројекта: критичност, иновативност и креативност
-циљ: промовисање медијске писмености, мултимедијално проширивање садржаја: ишчитавање и коришћење једног медијског текста (књиге) као полазишта за производњу другачијег формата и сопствено тумачење одабране теме, што обухвата вештине приступа тексту, анализе, разумевање и производњу и медијски писмено изражавање
-исход: добро организована библиотека-медијатека као место настанка креативних идеја и медијског "описмењавања"