Presentation is loading. Please wait.

Presentation is loading. Please wait.

KOMPARATIVNO RAČUNOVODSTVO. 1 Uvodne informacije Uvodne informacije Predavanja: dr Vojislav Sekerez, docent prijem studenata: sreda 12h00-14h00 Vežbe:

Similar presentations


Presentation on theme: "KOMPARATIVNO RAČUNOVODSTVO. 1 Uvodne informacije Uvodne informacije Predavanja: dr Vojislav Sekerez, docent prijem studenata: sreda 12h00-14h00 Vežbe:"— Presentation transcript:

1 KOMPARATIVNO RAČUNOVODSTVO

2 1 Uvodne informacije Uvodne informacije Predavanja: dr Vojislav Sekerez, docent prijem studenata: sreda 12h00-14h00 Vežbe: mr Vladislav Cvetković, asistent Literatura: 1) Prezentacije sa predavanja 2) S.Martić: Uporedni računovodstveni sistemi Ekonomski fakultet, Beograd, ) C.Nobes, R.Parker: Comparative International Accounting Prentice Hall (2012) Ispit: Nema predispitnih obaveza Pismeni – u formi testa, 20 ispitnih pitanja

3 2 Sadržaj predavanja I deo – Kontekst medjunarodnog računovodstva 1.Značaj izučavanja i uzroci razlika 2.Glavne medjunarodne razlike u finansijskom izveštavanju 3.Regulativa finansijskog izveštavanja u Velikoj Britaniji, SAD, Australiji i Kanadi 4.Harmonizacija finansijskog izveštavanja II deo – Sistemi pojedinih izabranih zemalja 5.Finansijsko izveštavanje u Severnoj Americi 6.Finansijsko izveštavanje u Velikoj Britaniji i Australiji 7.Finansijsko izveštavanje u Francuskoj 8.Finansijsko izveštavanje u Nemačkoj 9.Finansijsko izveštavanje u Holandiji 10.Finansijsko izveštavanje u Japanu 11.Finansijsko izveštavanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi

4 1. Značaj izučavanja i uzroci razlika

5 Značaj komparativnog računovodstva 1.2. Izbor zemalja za proučavanje 1.3. Uzroci medjunarodnih razlika Pravni sistemi Snabdevači finansijskim sredstvima Oporezivanje Profesija Inflacija Teorija Slučajnosti

6 Značaj komparativnog računovodstva (1) Razlike u finansijskom izveštavanju (1) Kada bi računovodje iz različitih zemalja (ili čak iz jedne zemlje) trebalo da sastave finansijske izveštaje na osnovu istog skupa poslovnih promena, ti izveštaji ne bi bili isti Računovodstvena pravila se mogu značajno razlikovati ne samo između različitih zemalja, već i unutar jedne zemlje (na primer, pravila za grupu preduzeća razlikuju se od pravila za individualno preduzeće) Iako su računovodje uvek koristile neka od pravila za sastavljanje izveštaja, nijedan skup pravila ne može da obuhvati baš svaku situaciju, koja se može javiti u poslovanju, niti pravila sadrže sasvim detaljna uputstva Računovodje uvek koriste, u manjoj ili većoj meri, profesionalno prosudjivanje, odnosno imaju subjektivan stav o pojedinim računovodstvenim pitanjima

7 Značaj komparativnog računovodstva (2) Razlike u finansijskom izveštavanju (2) Smanjenje razlika (1) Svest o postojanju razlika dovela je, poslednjih decenija, do vrlo značajnih pokušaja da se one smanje  Odbor za medjunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Board – IASB), izdao je Medjunarodne standarde finansijskog izveštavanja (International Financial Reporting Standards – IFRS)  Evropska unija je izdala direktive i regulativu o računovodstvu i finansijskom izveštavanju  Značaj tržišta kapitala i uticaj Komisije za hartije od vrednosti i berze (Securities and Exchange Commission – SEC) u SAD, doveo je do primene Opšteprihvaćenih računovodstvenih principa (Generally Accepted Accounting Principles – US GAAP), koji predstavljaju najdetaljniji i najpoznatiji nacionalni skup pravila i koji je imao uticaj i na računovodstvena pravila u drugim zemljama

8 Značaj komparativnog računovodstva (3) Razlike u finansijskom izveštavanju (3) Smanjenje razlika (2) Aktivnosti pomenutih regulatornih institucija sigurno su dovele do smanjenja medjunarodnih razlika, ali su mnoge od njih još ostale, a neke će zauvek ostati Ne postoji prost metod za “prevodjenje” finansijskih izveštaja sa jednog seta pravila na drugi (na primer, sa IFRS na GAAP ili obrnuto)  Osnovni razlog za to je što razlike ne zavise samo od razlika izmedju dva ili više seta računovodstvenih pravila, već se javljaju i zbog mogućnosti da preduzeća koriste različite opcije u okviru pojedinih pravila Primena IFRS u javnim preduzećima u EU, od godine, kao i povećana konvergencija tih standarda i američkog GAAP, smanjila je razlike ali ih nije potpuno otklonila

9 Značaj komparativnog računovodstva (4) Razlike u finansijskom izveštavanju (4) Primer – Kompanija GlaxoSmithKline - “Prevodjenje” DOBITI na US GAAP Britanska IFRS US GAAP Razlika rač.pravila (mil.funti) (mil.funti) (% promene) (mil.funti) (5.228) (143)

10 Značaj komparativnog računovodstva (5) Razlike u finansijskom izveštavanju (5) Primer – Kompanija GlaxoSmithKline - “Prevodjenje” kapitala na US GAAP Britanska IFRS US GAAP Razlika rač.pravila (mil.funti) (mil.funti) (% promene) (mil.funti)

11 Značaj komparativnog računovodstva (6) Razlike u finansijskom izveštavanju (6) Primer – Neke od opcija koje su sadržane u IFRS i GAAP IFRS GAAP 1) Mogućnost korišćenja LIFO metode NEDA 2) Korišćenje proporcionalne metode za potrebe konsolidovanja DANE 3) Korišćenje fer vrednosti za vrednovanje: - Nekretnina, postrojenja i opreme dozvoljenoNE - Nematerijalne imovine dozvoljeno NE - Finansijska sredstva i obaveze obaveznoNE - Investicione nekretnine dozvoljeno NE - Biološka sredstva obaveznoNE

12 Značaj komparativnog računovodstva (7) Razlike u finansijskom izveštavanju (7) Ključne razlike između IFRS i US GAAP: 1) US GAAP su bazirani na brojnim i detaljno propisanim pravilima, dok su IFRS su više zasnovani na opštim principima Na primer, prema GAAP u krug konsolidovanja mogu da uđu samo zavisna preduzeća u kojima matično preduzeće poseduje minimum 51% vlasničkog kapitala. Sa druge strane, IFRS propisuju da u krug konsolidovanja ulaze preduzeća u kojima matično preduzeće ima moć da utiče na poslovno-finansijske odluke (faktička kontrola). 2) IFRS sadže znatno veći broj opcija za razliku od striktnih US GAAP 3 ) IFRS se baziraju na “mešovitom konceptu” vrednovanja imovine, dok US GAAP dozvoljavaju odstupanje od istorijskog troška samo kod listiranih hartija od vrednosti.

13 Značaj komparativnog računovodstva (8) Razlike u finansijskom izveštavanju (8) Predmet izučavanja (glavne teme ili pitanja) u komparativnom računovodstvu Zašto je bilo razlika u prošlosti? Zašto razlike postoje i danas? Zašto razlike neće nestati u budućnosti?

14 Značaj komparativnog računovodstva (9) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (1) Računovodstvo čini skup procedura i tehnika koje se koriste u promenljivim političkim, ekonomskim i društvenim kontekstima Ti konteksti se u najširem smislu mogu posmatrati kao medjunarodni i nacionalni Od poslednje četvrtine dvadesetog veka, globalizacija računovodstvenih pravila i praksi postala je toliko značajna da uski nacionalni pogledi na računovodstvo i finansijsko izveštavanja nisu više bili održivi 

15 Značaj komparativnog računovodstva (10) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (2) Od posebnog značaja za globalno okruženje ili kontekst računovodstva su: Glavna politička pitanja (kao što su dominacija SAD i ekspanzija EU) Ekonomska globalizacija, liberalizacija i povećanje obima medjunarodne trgovine i stranih direktnih investicija Stvaranje globalnih finansijskih tržišta Modeli vlasništva i privatizacija Promene medjunarodnog monetarnog sistema Rast multinacionalnih kompanija Sve pomenute pojave su medjusobno povezane i uticale su na finansijsko izveštavanje i transfer računovodstvene “tehnologije” iz jedne zemlje u drugu 

16 Značaj komparativnog računovodstva (11) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (3) Računovodstvo i svetska politika (1) Najvažniji politički dogadjaji koji su posle drugog svetskog rata imali uticaja na računovodstvo su: pojava SAD i Sovjetskog saveza kao vodećih svetskih supersila, dekolonizacija, stvaranje Evropske unije, raspad Sovjetskog saveza. Konsekvence koje su pomenuti dogadjaji imali na računovodstvo su: Ideje i koncepti iz oblasti računovodstva i finansijskog izveštavanja, koji potiču iz SAD, imali su sve do danas imaju najveći uticaj u svetu Za razvoj medjunarodnih računovodstvenih standarda najzaslužnije su računovodje iz SAD, Velike Britanije i ostalih anglosaksonskih zemalja Računovodstvo u zemljama u razvoju je i dalje pod jakim uticajem ranijih kolonijalnih sila 

17 Značaj komparativnog računovodstva (12) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (4) Računovodstvo i svetska politika (2) Računovodstvo širom Evrope bilo je pod najvećim uticajem harmonizacije koju je sprovodila EU (putem direktiva i odredbi, a posebno usvajanjem IFRS za konsolidovane finansijske izveštaje javnih preduzeća) Računovodstvo se značajno transformisalo u bivšim komunističkim zemljama Ujedinjenje Nemačke je promenilo obrazac ponašanja velikih kompanija u toj zemlji i imalo veliki uticaj na finansijsko izveštavanje 

18 Značaj komparativnog računovodstva (13) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (5) Ekonomska globalizacija, medjunarodna trgovina i strane direktne investicije (1) Globalizacija privrednih aktivnosti je bitna karakteristika savremene svetske ekonomije Ona nije značila samo razmenu roba i usluga širom sveta, već i delovanje ljudi u globalnim razmerama, kao i širenje tehnologija, ideja i koncepcija Broj profesionalnih računovodja značajno je povećan Medjunarodna federacija računovodja (International Federation of Accountants – IFAC) danas ima preko 2 miliona članova (nacionalnih saveza računovodja, strukovnih udruženja, obrazovnih i drugih institucija, profesionalnih računovodja i dr.) Računovodje su, u velikom broju zemalja, suočene sa pravilima, praksom i idejama koje su im ranije bile strane 

19 Značaj komparativnog računovodstva (14) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (6) Ekonomska globalizacija, medjunarodna trgovina i strane direktne investicije (2) Za finansijsko izveštavanje najznačajniji aspekti globalizacije su: Medjunarodna trgovina Strane direktne investicije Kao jedno od merila međunarodne trgovine, procenat izvoza roba u odnosu na bruto društveni proizvod utrostručen je posle II svetskog rata Medjunarodna trgovina ima veliki značaj za države članice EU (veliki deo te trgovine je izmedju samih članica) Na regionalnom nivou, ekonomske integracije i slobodna trgovina podsticane su od strane EU i institucija kao što su: Severnoamerička zona slobodne trgovine (North American Free Trade Area – NAFTA), Opšti sporazum o tarifama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade – GATT) i naslednik te institucije Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization – WTO) 

20 Značaj komparativnog računovodstva (15) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (7) Ekonomska globalizacija, medjunarodna trgovina i strane direktne investicije (3) Izvoz roba kao procenat bruto društvenog proizvoda Francuska 7,7 15,2 28,7 Nemačka 6,2 23,8 38,9 Holandija 12,2 40,7 61,2 Velika Britanija 11,3 14,0 25,0 Španija 3,0 5,0 23,5 SAD 3,0 4,9 10,1 Meksiko 3,0 1,9 10,7 Brazil 3,9 2,5 5,4 Kina 2,6 1,5 4,9 Indija 2,9 2,0 2,4 Japan 2,2 7,7 13,4 Svet 5,5 10,5 17,2 

21 Značaj komparativnog računovodstva (16) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (8) Ekonomska globalizacija, medjunarodna trgovina i strane direktne investicije (4) Strane direktne investicije predstavljaju vlasnički interes u stranim preduzećima koji znači potpunu kontrolu nad tim preduzećima ili bar značajan uticaj na donošenje odluka Mera za strane direktne investicije je INDEKS TRANSNACIONALNOSTI (TRANSNATIONALITY INDEX – TNI) koji se računa kao prosečan procenat sredstava, prodaje i zaposlenih u inostranstvu Firme koje imaju najveći indeks transnacionalnosti potiču uglavnom iz SAD, Francuske, Velike Britanije, Japana i Holandije Te firme su iz oblasti telekomunikacija, elektronske, automobilske ili naftne industrije, a najveći indeks transnacionalnosti imale su godine kompanije iz Velike Britanije Vodaphone i BP 

22 Značaj komparativnog računovodstva (17) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (9) Ekonomska globalizacija, medjunarodna trgovina i strane direktne investicije (5) Kompanije koje su godine bile najviše rangirane u svetu prema indeksu transnacionalnosti % u inostranstvu Kompanija Zemlja Delatnost Sredstva Prodaja Zaposleni TNI Vodaphone V.Britanija Telekom BP V.Britanija Nafta Total Francuska Nafta Royal Dutch/Shell Hol./V.Br. Nafta Exon Mobil SAD Nafta Toyota Motor Japan Mot.vozila France Telecom Francuska Nafta Ford Motor SAD Mot.vozila General Electric SAD El.oprema General Motors SAD Mot.vozila 

23 Značaj komparativnog računovodstva (18) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (10) Globalizacija tržišta kapitala (1) Istovremeno sa povećavanjem medjunarodne trgovine i stranih direktnih investicija, tržište kapitala je, u velikoj meri, globalizovano što je omogućeno: Deregulacijom vodećih nacionalnih finansijskih tržišta (na primer, Londonske berze, 1986.) Finansijskim inovacijama (na primer, novim tehnikama trgovanja i novim finansijskim instrumentima) Napretkom informacionih i komunikacionih tehnologija Intenzivnijim povezivanjem domaćih i svetskih finansijskih tržišta 

24 Značaj komparativnog računovodstva (19) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (11) Globalizacija tržišta kapitala (2) Internacionalizacija svetskih tržišta kapitala ne može precizno da se meri, pa postoje samo dva prosta pokazatelja: 1) Broj stranih kompanija čije su akcije listirane na nekoj od poznatih svetskih berzi Na primer, francuske kompanije su listirane na berzama u Australiji, Belgiji, Kanadi, Nemačkoj, Holandiji, Španiji, Švedskoj, Velikoj Britaniji itd. Takođe, jedna kompanija može da listira svoje akcije na većem broju stranih tržišta kapitala. Na primer, Volvo je kotirao svoje akcije na tržištima kapitala u 5 stranih zemalja, a Norsk Hydro u čak 7 različitih zemalja. Osnovni cilj se sastoji u privlačenju novih investitora i širenju kruga akcionara, ali i ekspanzija poslovnih aktivnosti na tržištima stranih zemalja. 

25 Značaj komparativnog računovodstva (20) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (12) Globalizacija tržišta kapitala (3) Primer: Broj listinga stranih kompanija na najpoznatijim berzama godine Broj listinga Procenat od ukupnog stranih kompanija broja listinga na berzi Euronext (Francuska, Holandija, Belgija, Porugalija) Nemačka London NASDAQ Njujork Švajcarska 

26 Značaj komparativnog računovodstva (21) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (13) Globalizacija tržišta kapitala (4) Pored brojnih koristi, listiranje akcija na stranim berzama kompanijama donosi i povećane troškove vezane za zadovoljenje specifičnih zahteva date berze ili njenog regulatora. Na primer, povećani zahtevi SEC (Securuty Exchange Commision) u SAD nakon serije finansijskih skandala početkom 21 veka, doveli su do toga da je berza u Njujorku izgubila na atraktivnosti za investirore i ima najveći broj kompanija koje povlače svoje listinge. U kontekstu računovodstva to podrazumeva potrebu da strane kompanije kontinuirano sastavljaju nove finansijske izveštaje koji će biti u skladu sa lokalnom računovodstvenom regulativom i da stalno pružaju dopunske finansijske informacije, što značajno povećava troškove i stvara brojne tehničke poteškoće. Olakšanje je što je SEC je 2007.godine konačno dozvolila da strane kompanije čiji su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa IFRS ne moraju da prevode te izveštaje na “kolosek” US GAAP. 

27 Značaj komparativnog računovodstva (22) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (14) Globalizacija tržišta kapitala (5) 2) Broj kompanija koje prevode svoje godišnje izveštaje na druge jezike Mnoge kompanije publikuju svoje godišnje izveštaje na više od jednog jezika, a glavni razlog je privlačenje kapitala (prodaja akcija na stranim berzama). U mnogim zemljama koristi se danas engleski jezik, kao sekundarni jezik u finansijskom izveštavanju, jer su kompanije listirane na berzama u SAD i Velikoj Britaniji. Takođe, multinacionalne kompanije imaju svoja zavisna preduzeća u većem broju zemalja pa postoji potreba stalnog upoređivanja, prevođenja i konsolidovanja njihovih finansijskih izveštaja. 

28 Značaj komparativnog računovodstva (23) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (15) Modeli vlasništva i privatizacija (1) Globalizacija tržišta kapitala ne znači da se svi investitori u svetu ponašaju na isti način Modeli vlasništva i trendovi u toj oblasti razlikuju se od zemlje do zemlje, odnosno razlikuju se kompanije čije su akcije: - u vlasništvu velikog broja akcionara, - u porodičnom vlasništvu, državnom vlasništvu ili u vlasništvu finansijskih institucija (fondova), koji su opet u vlasništvu velikog broja akcionara. Što je veća podela (jaz) izmedju vlasnika i menadžera u kompanijama, veća je i potreba za javno dostupnim finansijskim izveštajima, sa visokim stepenom obelodanjivanja, koje su pregledali nezavisni revizori. 

29 Značaj komparativnog računovodstva (24) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (16) Modeli vlasništva i privatizacija (2) Privatizacija, ili prodaja državnih preduzeća, povećala je učešće privatnog sektora u mnogim zemljama U Velikoj Britaniji su, osamdesetih godina, mnoga velika preduzeća privatizovana i na taj način je povećan broj akcionara Privatizacija je “otvorila” kompanije za strana ulaganja i na taj način podstakla rast stranih direktnih investicija Privatizacija je posebno karakteristična za bivše komunističke zemlje u Centralnoj i Istočnoj Evropi 

30 Značaj komparativnog računovodstva (25) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (17) Medjunarodni monetarni sistem (1) Promene u monetarnim sistemima pojedinih zemalja (fiksni kurs sa povremenim devalvacijama, plivajući kurs, uvodjenje jedinstvene valute EURO godine) dovele su do pojave računovodstvenih standarda koji se odnose na transakcije u stranoj valuti. Nakon velike krize, čitav finansijski sistem u svetu se od godine suočio sa velikim izazovima. Kao posledica javlja se strožija regulacija funkcionisanja finansijskih tržišta. 

31 Značaj komparativnog računovodstva (26) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (18) Medjunarodni monetarni sistem (2) Implikacije na finansijsko izveštavanje su veoma značajne, jer se usled povećanih rizika promenio obrazac ponašanja investitora i njihovi zahtevi. Korišćenje fer tržišnih vrednosti (kao alternative istorijskom trošku) za evaluaciju imovine preduzeća našlo se pod udarom kritika jer tržišta slabije funkcionišu, a cene postaju manje pouzdane i teže ih je realno utvrditi. Osim toga, smanjeni broj transakcija utiče na sniženje tržišnih cena, pa kompanije moraju da prikazuju velike gubitke ukoliko su imovinu u bilansima vrednovale po fer vrednosti. 

32 Značaj komparativnog računovodstva (27) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (19) Multinacionalne kompanije – MNK (1) Kompanije koje proizvode robe i usluge u 2 ili više zemalja MNK su ekonomska, a ne pravna kategorija Velike kompanije, kojima je potrebno finansiranje iz eksternih izvora, pa su zato listirane na berzama Finansijsko izveštavanje i revizija MNK, kao listiranih kompanije čijim akcijama se javno trguje, predmet je posebne regulative MNK “prevode” finansijske izveštaje svojih filijala u inostranstvu, radi sastavljanja konsolidovanih izveštaja (uglavnom prema US GAAP ili IFRS) 

33 Značaj komparativnog računovodstva (28) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (20) Multinacionalne kompanije – MNK (2) Fenomen MNK se pojavio kao posledica nastojanja da se obezbede resursi, tržišta ili uslovi za efikasnije poslovanje u drugim zemljama Stoga su MNK ujedno nosioci procesa stranih direktnih investicija Najveći broj MNK dolazi iz SAD, Japana, Nemačke, Holandije i Francuske, pa su ove zemlje zbog svog ekonomskog razvoja ujedno i najveći pružaoci/primaoci stranih direktnih investicija Doprinele su transferu tehnologije iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju MNK kao što su velike banke, osiguravajuće kuće ili računovodstvene firme su pružaoci usluga na globalnoj osnovi 

34 Značaj komparativnog računovodstva (29) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (21) Multinacionalne kompanije – MNK (3) Prema tome koji su ciljevi njihovog investiranja u drugim zemljama MNK se mogu podeliti na one koje: - traže resurse - traže nova tržišta ili - traže načine da poboljšaju efikasnost proizvodnje Nastajanje MNK zavisi od dva medjusobno povezana uslova Mogućnosti sticanja konkurentske prednosti nad lokalnim firmama Lokalnih uslova privredjivanja (više se isplati organizovati proizvodnju nego izvoziti robu na lokalno tržište) 

35 Značaj komparativnog računovodstva (30) Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (22) Multinacionalne kompanije – MNK (4) Posledica nastajanja i rasta MNK je da se značajan deo svetske trgovine odvija kako izmedju raznih zemalja tako i unutar tih firmi Cene po kojima se obavljaju transakcije su interne transferne cene, koje nisu iste kao cene na otvorenom tržištu, što ima implikacije na finansijsko izveštavanje (konsolidovanje), oporezivanje, upravljačku kontrolu i odnose izmedju MNK i zemalja u kojima posluju MNK su jedan od glavnih faktora internacionalizacije računovodstva Računovodstvene firme su proširile svoju delatnost po celom svetu prateći MNK kao svoje klijente 

36 Značaj komparativnog računovodstva (31) Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (1) Tri razloga za primenu komparativnog pristupa u izučavanju međunarodnog računovodstva: Služi kao podsetnik da SAD i druge anglosaksonske zemlje nisu jedine koje su doprinele dosadašnjem razvoju računovodstva Omogućava razmenu ideja, znanja i iskustva između onih koji pripremaju finansijske izveštaje, između regulatora i između korisnika izveštaja iz raznih zemalja Upućuje na potrebu za medjunarodnom harmonizacijom računovodstva, ali i naglašava teškoće prilikom njenog ostvarivanja 

37 Značaj komparativnog računovodstva (32) Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (2) Istorijski razlozi (1) Više zemalja je, u prošlosti, imalo značajan doprinos u razvoju računovodstva: U četrnaestom i petnaestom veku, italijanski gradovi (države) bili su lideri u trgovini, pa stoga i u računovodstvu Sistem DVOJNOG KNJIGOVODSTVA koji su oni osmislili proširio se na čitav svet, a koristi se i danas kao osnova za knjigovodsteno obuvatanje poslovnih promena Jedan od rezultata dominacije “italijanskog metoda” je i niz reči koje se koriste u računovodstvu i finansijama, a imaju italijansko poreklo (banka, kapital, keš, kredit itd.) 

38 Značaj komparativnog računovodstva (33) Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (3) Istorijski razlozi (2) U devetnaestom veku Velika Britanija je preuzela primat u računovodstvu, dok su u dvadesetom veku taj primat preuzele SAD: Engleski jezik je postao svetski jezik računovodstva Moderna računovodstvena profesija razvijena je prvo u Škotskoj i Engleskoj Velika Britanija, Australija i Kanada imaju više od jedne računovodstvene asocijacije koje su članice IFAC-a Asocijacije kao što su ACCA i CIMA afirmisane su na globalnom planu i imaju međunarodno članstvo Najveća profesionalna računovodstvena asocijacija je Američki institut sertifikovanih javnih računovodja (American Institute of Certified Public Accountants - AICPA) 

39 Značaj komparativnog računovodstva (34) Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (4) Istorijski razlozi (3) Koncepti i praksa upravljačkog računovodstva proširili su se u mnogim zemljama sveta zahvaljujući inicijativama koje potiču iz SAD, a u poslednjih 30 godina zahvaljujući japanskim kompanijama Najveće računovodstvene firme u svetu potiču uglavnom iz Velike Britanije i SAD: Zemlje porekla: Deloitte Velika Britanija, SAD, Kanada, Japan Ernst & Young SAD, Velika Britanija KPMG Holandija, Velika Britanija, SAD, Nemačka PriceWaterhouseCoopers Velika Britanija, SAD 

40 Značaj komparativnog računovodstva (35) Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (5) Razmena iskustava (1) Uvidom u uspehe i greške drugih umanjuje se rizik od računovodstvenog “etnocetrizma” (računovodstvene prakse koja je isključivo zasnovana na lokalnim specifičnostima) Poslednjih par decenija su karakteristične po spremnosti zemalja da prihvataju računovodstvene ideje i koncepte koji dolaze iz drugih zemalja, kao i da menjaju domaću računovodstvenu praksu. Računovodstveni koncepti, tehnike i institucije uvoze se i izvoze širom sveta Velika Britanija je “uvezla” sistem dvojnog knjigovodstva iz Italije i prihvatila praksu zemalja kontinentalne Evrope da finansijski izveštaji po svojoj formi treba da budu jednobrazni Sa druge strane, Velika Britanija je “izvezla” ostatku sveta koncept profesionalnih računovodstvenih institucija i koncept fer (istinitog i poštenog) uvida 

41 Značaj komparativnog računovodstva (36) Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (6) Razmena iskustava (2) Francuska i Nemačka su prihvatile praksu konsolidovanja finansijskih izveštaja iz SAD i Velike Britanije Holandija je usvojila znatno veći stepen regulacije finansijskog izveštavanja i revizije nego ranije Francuska i Australija su po ugledu na SAD uspostavile sopstvene verzije SEC SAD su nakon serije računovodstvenih skandala, od 2001 godine počele da razmatraju izmene u pravilima finansijskog izveštavanja i da se približavaju principima i praksi IFRS 

42 Značaj komparativnog računovodstva (37) Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (7) Harmonizacija (1) Komparativni pristup je važan za razumevanje procesa harmonizacije čiji se značaj stalno povećavao od sedamdesetih godina prošlog veka Najveći računovodstveni problemi vezani za računovodstvo lizing transakcija, konsolidovanje finansijskih izveštaja, prevođenje transakcija u stranim valutama i sl., su u različitim zemljama rešavani na različite načine što je uslovljavalo potrebu za harmonizacijom Računovodstveni standardi, koji su donošeni radi harmonizacije računovodstvena i finansijskog izveštavanja nisu uvek u praksi bili prihvatani bez teškoća Najpoznatija nacionalna institucija za standardizaciju, američki Odbor za standarde finansijskog računovodstva (Financial Accounting Standards Board – FASB), uspeo je da izvrši veliki uticaj na računovodstvo svojim standardima (US GAAP), ali nije uspeo da ih promoviše na svetskom nivou 

43 Značaj komparativnog računovodstva (38) Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (8) Harmonizacija (2) IASB i FASB Jedan od razloga za prihvatanje medjunarodnih računovodstvenih standarda (IFRS) od strane mnogih zemalja bio je što ti standardi nisu US GAAP, ali su dovoljno slični US GAAP-u da budu prihvaćeni od strane najvećeg broja regulatornih institucija na najpoznatijim svetskim berzama Jačanje Odbora za medjunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Board – IASB) i prihvatanje njegovih standarda u EU (delimično i zbog sprečavanja MNK iz EU da prihvate US GAAP), može se shvatiti i kao konkurentska borba najpoznatijih regulatora (IASB i FASB) Svaki pokušaj harmonizacije finansijskog izveštavanja otvarao je i mnoga druga pitanja koja nisu samo računovodstvena, pa je proces harmonizacije u EU zahtevao je od zemalja članica da preispitaju svoju računovodstvenu regulativu i da prihvate različite kompromise tehničke pa i političke prirode 

44 Izbor zemalja za proučavanje (1) Koncept “vitalnih zemalja” (1) Koncept je korišćen prilikom izbora zemalja čiji će se sistemi finansijskog izveštavanja detaljnije proučavati Harmonizacija finansijskog izveštavanja, odnosno smanjivanje razlika, u praksi ne bi bila moguća bez podrške ovih zemalja Zemlje su izabrane na osnovu kriterijuma njihovog ekonomskog i računovodstvenog značaja Ovi kriterijumi su međuzavisni, pa ekonomski snažne zemlje imaju i razvijenu računovodstvenu profesiju

45 Izbor zemalja za proučavanje (2) Koncept “vitalnih zemalja” (2) Ekonomski značaj je moguće oceniti na osnovu sledeća 2 kriterijuma: Učešće kompanija iz pojedine zemalje u grupi od 500 najvećih svetskih MNK (prema prihodu, godine): SAD 170, Japan 70, Velika Britanija 38, Nemačka 38, Francuska 36, Holandija 14 Kotiranje kompanija iz pojedine zemlje na najvećim svetskim berzama Računovodstveni značaj je moguće oceniti na osnovu: Brojnosti računovodja i revizora Broja računovodstvenih i revizorskih firmi Postojanja i tradicije profesionalnih asocijacija

46 Izbor zemalja za proučavanje (3) Koncept “vitalnih zemalja” (3) Imajući u vidu navedene kriterijume, šest “vitalnih zemalja” su: SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Holandija i Japan Osim toga, ove zemlje su bile osnivači i stalni članovi upravnog odbora IASB/IASC (pored njih osnivači su bili i Kanada i Australija) Najveće računovodstveno-revizorske firme u svetu dolaze iz pomenutih zemalja Konačno, navedene zemlje su najčešće domaćini međunarodnih kongresa računovođa koji se održavaju svakih pet godina

47 Uzroci medjunarodnih razlika (1) Uvod (1) Nisu ni sve računovodje, a kamoli ljudi koji se ne bave računovodstvom, svesni postojanja bitnih medjunarodnih razlika u računovodstvenim praksama Najveći deo Komparativnog medjunarodnog računovodstva, kao specifične računovodstvene discipline, posvećen je proučavanju glavnih medjunarodnih razlika u računovodstvu Kao uvod u detaljnije razmatranje medjunarodnih razlika, u ovom delu su identifikovani verovatni uzroci tih razlika ili faktori koji ih uzrokuju

48 Uzroci medjunarodnih razlika (2) Uvod (2) Nije moguće tvrditi sa sigurnošću da faktori, o kojima će kasnije biti reči, uzrokuju medjunarodne razlike, ali se može konstatovati da su oni povezani sa razlikama, što navodi na zaključak o njihovom uticaju na nastajanje i postojanje medjunarodnih razlika U kontekstu komparativnog računovodstva važno je naglasiti da računovodstveni sistem predstavlja skup postupaka koje oredjena kompanija koristi prilikom pripremanja seta godišnjih finansijskih izveštaja Različite kompanije u jednoj zemlji mogu koristiti različite računovodstvene sisteme, a takodje mogu pripremati izveštaje za različite svrhe

49 Uzroci medjunarodnih razlika (3) Uvod (3) Na primer, u zemljama članicama EU, kompanije pripemaju konsolidovane izveštaje prema IFRS, a za izveštaje koji nisu konsolidovani koriste nacionalna pravila Na ovom mestu ćemo se baviti prvenstveno odgovorom na pitanje kako i zašto nastaju razlike između nacionalnih računovodstvenih sistema Međutim, treba znati da i prilikom primene MRS/MSFI različite zemlje koriste različite pristupe

50 Uzroci medjunarodnih razlika (4) Kultura (1) U svakoj zemlji računovodstvo je pod uticajem okruženja u kome se sprovodi računovodstvena praksa, a bitan element tog okruženja je kultura Kultura, ili kolektivna svest prema kojoj se razlikuju društvene grupe, predstavlja vrlo specifičan uzrok medjunarodnih razlika u računovodstvu, odnosno faktor koji utiče na stvaranje tih razlika Pre detaljnijeg opisa ostalih, znatno direktnijih uzroka medjunarodnih razlika neophodno je u najkraćim crtama osvrnuti se na uticaj različitih kulturnih obrazaca na računovodstvo Kulturu čini skup društvenih vrednosti na kojima se zasniva forma i praksa zvaničnih instituciija Na primer, društvene vrednosti imaju, kao institucionalnu konsekvencu, odredjeni oblik političkog i pravnog sistema, prirodu tržišta kapitala, obrasce korporativnog vlasništva, itd.

51 Uzroci medjunarodnih razlika (5) Kultura (2) Sistem vrednosti u računovodstvenoj profesiji (koji se izvode iz društvenih vrednosti) ima značajnog uticaja na računovodstvenu praksu, a u osnovi se svodi na sledeće parove suprotnih vrednosti: Profesionalizam nasuprot zakonskoj (statutarnoj) kontroli Uniformnost nasuprot fleksibilnosti Konzervativizam nasuprot optimizmu Tajnost nasuprot transparentnosti Uticaj pomenutih vrednosti na pojavu medjunarodnih razlika je indirektan i nedovoljno jasan Znatno direktniji uticaj na pojavu medjunarodnih razlika imaju drugi relevantni elementi okruženja u kome se ostvaruje računovodstvena praksa, kao što su: pravni sistemi, finansiranje korporacija, poreski sistemi, računovodstvena profesija i dr.

52 Uzroci medjunarodnih razlika (6) Faktori koji su direktnije povezani sa razlikama u računovodstvenim sistemima su: 1) Pravni sistemi 2) Snabdevači finansijskim sredstvima (način finansiranja kompanija) 3) Oporezivanje 4) Profesija 5) Inflacija 6) Teorija 7) Slučajnosti

53 Pravni sistemi (1) Pravni sistemi mogu biti zasnovani na običajnom (opštem) pravu i na rimskom pravu Običajno (opšte) pravo Neke zemlje imaju pravne sisteme koji se zasnivaju na ograničenom broju zakona U primeni tih zakona, sudovi interpretiraju njihove odredbe prilikom rešavanja sporova i tako se stvara veliki broj slučajeva ili presedana koji predstavljaju dopunu zakonskoj regulativi Na primer, zakonske odredbe su formulisane tako da omoguće rešavanje specifičnih slučajeva, a ne da predstavljaju opšte pravilo koje se koristi za sve moguće slučajeve

54 Pravni sistemi (2) Običajno (opšte) pravo Iako je običajno pravo poteklo iz Engleske, ono se proširilo na mnoge zemlje koje su bile pod engleskim uticajem (SAD, Irska, Indija, Australija, Kanada, Novi Zeland, itd.) Sistem običajnog prava je posledično uticao na trgovački zakon koji tradicionalno ne propisuje pravila kojih bi kompanije trebalo da se pridržavaju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja U takvom kontekstu, računovodstvo nije detaljnije regulisano zakonom, pa su umesto toga računovodje (računovodstvena profesija) samostalno utvrdile pravila koja se primenjuju u računovodstvenoj praksi i to u vidu preporuka ili standarda

55 Pravni sistemi (3) Rimsko pravo Zemlje koje nisu poznate po običajnom pravu, uglavnom imaju sistem zasnovan na rimskom (“kodifikovanom”) pravu Rimsko pravo ima značajan efekat na računovodstvenu regulativu koja se obično propisuje zakonom o preduzećima ili trgovačkim zakonom Na primer, računovodstvena pravila u Nemačkoj su u najvećoj meri zakonski regulisana (deo su prava) U nekim zemljama, koje primenjuju rimsko pravo, postojao je tradicionalno visok stepen centralizacije i nastojanja da se kontroliše privreda, što je rezultiralo vrlo detaljnim računovodstvenim pravilima, sadržanim u zakonskom aktu koji se naziva “računovodstveni plan” Pravni sistem utiče na računovodstvenu regulativu

56 Pravni sistemi (4) Pravni sistemi zapadnih zemalja Običajno pravo Kodifikovano rimsko pravo Engleska i Vels Francuska Irska Italija SAD Nemačka Kanada Španija Australija Holandija Novi Zeland Portugalija Japan (trgovačko pravo) Pravo koje primenjuju Škotska, Izrael, Južna Afrika, Filipini itd., sadrži elemente oba sistema

57 Pravni sistemi (5) Pravni sistemi i računovodstvena regulativa Jasno je da je računovodstvena regulativa u jednoj zemlji pod uticajem prirode pravnog sistema, nezavisno od samog sadržaja računovodstvenih pravila Međutim, čak i kada je računovodstvena regulativa u nekoj zemlji pod uticajem njenog pravnog sistema, računovodstvena pravila i praksa mogu biti pod većim uticajem ostalih faktora Na primer, jedna zemlja može da prihvati IFRS za odredjene svrhe (ili za sve svrhe) bez obzira na svoj pravni sistem Postoji odredjena povezanost izmedju zemalja u kojima se primenjuje običajno pravo i velikih tržišta kapitala, većeg stepena obelodanjivanja u finansijskim izveštajima, kvalitetnije revizije i odredjenih tipova računovodstvenih praksi

58 Snabdevači finansijskim sredstvima (1) Preovladjujući tipovi preduzeća i vlasništva nad kapitalom se takodje razlikuju od zemlje do zemlje Nemačka, Francuska i Italija Banke u značajnoj meri finansiraju preduzeća odobravanjem kredita Postoji veliki broj malih porodičnih firmi SAD i Velika Britanija Akcionari uglavnom finansiraju kompanije tako što kupuju akcije, tj. ulažu svoj kapital Postoji veliki broj kompanija koje se oslanjaju na milione akcionara Poredjenje Nemačke, Francuske i Italije sa SAD i Velikom Britanijom, pokazuje da zemlje u kojima se primenjuje običajno pravo imaju znatno razvijenija tržišta kapitala Zemlje sa običajnim pravom takođe imaju i jaču pravnu zaštitu investitora od zemalja u kojima se primenjuje rimsko pravo

59 Snabdevači finansijskim sredstvima (2) Holandija Zemlja sa najdužom istorijom javnih kompanija Iako ima relativno malo tržište kapitala (najstarije na svetu), mnoge multinacionalne kompanije (Unilever, Philips, Royal Dutch i dr.) su listirane na tom tržištu, kao što su i mnoge Holandske kompanije listirane na stranim berzama Zbog toga se Holandija svrstava medju zemlje engleskog govornog područja, odnosno u grupu karakterističnu po “spoljnim akcionarima”, nasuprot grupi karakterističnoj po “bankama i porodičnim firmama” Odnos izmedju kredita i kapitala Naredna tabela pokazuje prosečan odnos izmedju kredita i kapitala u kompanijama po različitim zemljama, potvrdjujući hipotezu da manje oslanjanje na kapital rezultira većim oslanjanjem na kredite i obrnuto (SAD i Velika Britanija su karakteristične po niskoj vrednosti ovog pokazatelja)

60 Snabdevači finansijskim sredstvima (3) Prosečan odnos kredita i kapitala u različitim zemljama (u %) Rang Zemlja Krediti/Kapital 1 Španija 240,26 2 Nemačka 236,35 3 Irska 223,20 4 Grčka 194,15 5 Danska 186,32 6 Italija 177,00 7 Japan 175,33 8 Australija 146,82 9 Belgija 129,95 10 Švedska 129,15 11 Austrija 121,61 12 Francuska 120,64 13 Norveška 112,15 14 Poljska 108,72 15 Velika Britanija 107,07 16 Švajcarska 100,55 17 SAD 98,03 18 Kanada 87,10 19 Novi Zeland 72,68

61 Snabdevači finansijskim sredstvima (4) Grupisanje zemalja prema tipu finansijskog sistema (1) Sistem u kome dominira kredit Kompanije se finansiraju uzimanjem kredita od banaka ili državnih institucija Zemlje u kojima je dominantan ovakav način finansiranja kompanija su: Nemačka, Francuska, Italija i Japan Čak i relativno malim brojem kompanija listiranih na berzi dominiraju akcionari kao što su banke, država ili porodični osnivači kompanije Na primer, u Nemačkoj banke su posebno značajni finansijeri kompanija, i to kako vlasničkim tako i dužničkim kapitalom (najveći broj akcija u mnogim javnim kompanijama kontrolišu banke) Banke ili država imenuju direktore kompanija, pa su tako u stanju da dobijaju informacije i utiču na odluke Zato postoji manji interes za publikovanjem informacija o poslovanju i za revizijom finansijskih izveštaja nego kada su vlasnici “spolja”

62 Snabdevači finansijskim sredstvima (5) Grupisanje zemalja prema tipu finansijskog sistema (2) Sistem u kome dominira kapital Kompanije se finansiraju emitovanjem akcija, a akcije kupuje širok krug investitora koji na taj način ulažu svoj novac u preduzeće i postaju vlasnici njegovog kapitala Zemlje u kojima je dominantan ovakav način finansiranja kompanija (razvijeno je tržište kapitala, odnosno berze, na kojima se obavlja promet akcijama) su: SAD i Velika Britanija Čak i kada su vlasnici akcija uglavnom institucionalni investitori (fondovi), a ne individualni akcionari, oni se bitno razlikuju od banaka, države i porodica osnivača kompanije u pogledu zahteva za objavljivanjem fer informacija o poslovanju i za njihovom revizijom Institucionalni investitori su bolje organizovani od individualnih akcionara i zato su uspešniji kada vrše pritisak da se objavljuju (obelodanjuju) detaljnije informacije, da one bude fer prikazane i da budu predmet nezavisne revizije

63 Snabdevači finansijskim sredstvima (6) Fer prikaz (1) Koncept povezan sa postojanjem velikog broja spoljnih vlasnika preduzeća (akcionara), koji zahtevaju nepristrasne (poštene, fer) informacije o uspešnosti poslovanja i stanju kompanije Akcionare interesuje poredjenje jednog perioda sa drugim ili poredjenje sa drugim kompanijama, što zahteva stručne eksperte (računovođe i revizore) sa većim stepenom profesionalnog prosuđivanja Ovakav ambijent doprinosi razvoju računovodstvenih pravila i prakse, što se poklapa sa interesom države (kao zaštitnika javnog interesa i poreznika), koja samo povremeno interveniše sa zahtevima za pružanjem dodatnih informacija U Velikoj Britaniji, SAD i Holandiji, računovodstvena profesija je, tokom nekoliko decenija, razvila sopsvena pravila čijom se primenom obezbedjuje fer prikaz za akcionare

64 Snabdevači finansijskim sredstvima (7) Fer prikaz (2) Sa druge strane, u mnogim zemljama kontinentalne Evrope i u Japanu tradicionalno je postojao relativno mali broj “spoljnih” akcionara pa je svrha finansijskog izveštavanja zaštita kreditora i države kao poreznika i kontrolora privrede Zbog toga nije podsticana fleksibilnost, prosudjivanje, fer prikaz i eksperimentisanje, već naprotiv preciznost, uniformnost i stabilnost, što je uticalo i na stepen razvoja računovodstvene profesije Vrlo izražen uticaj kreditora je doprinosio afirmaciji principa opreznosti i konzervativnog računovodstva, jer kreditore u krajnjoj liniji zanima da li će im novac biti vraćen, dok su akcionari više zainteresovani za nepristrasnu ocenu o budućem poslovanju kompanije

65 Snabdevači finansijskim sredstvima (8) Fer prikaz (3) Ipak, bez obzira na jasne razlike između pomenute dve grupe zemalja, u poslednje vreme je vidljiv i trend minimiziranja tih razlika Iako u kredit/insajder zemljama postoji relativno mali broj kompanija listiranih na berzama, država od njih sve više zahteva da publikuju detaljne finansijske izveštaje koji su predmet nezavisne revizije Formirane su i institucije koje kontrolišu tržište kapitala, po ugledu na američku Komisiju za hartije od vrednosti i berzu (SEC) Istovremeno, sve više raste značaj privatnih i institucionalnih investitora u finansiranju kompanija Posledično, pod uticajem povećanih i promenjenih informacionih zahteva dolazi i do razvijanja računovodstvene profesije

66 Snabdevači finansijskim sredstvima (9) Klasifikacija zemalja prema načinu finansiranja kompanija (1) Osnovni uzrok medjunarodnih razlika u finansijskom izveštavanju su različiti tipovi finansiranje kompanija Različiti tipovi finansiranja kompanija mogu se okarakterisati kao: “Kapital/Autsajder” – Veliki broj akcionara finansira kompaniju ulažući svoj kapital u akcije, nemaju kontrolu nad kompanijom i ne raspolažu detaljnim informacijama o njenom poslovanju, pa se zato mogu smatrati “autsajderima” “Kredit/Insajder” - Banke, državne institucije i porodice osnivači kompanija daju kredite (ili ulažu kapital) i imaju kontrolu nad kompanijama (postavljaju upravu, raspolažu informacijama, utiču na donošenje odluka), pa se zato mogu smatrati “insajderima”

67 Snabdevači finansijskim sredstvima (10) Klasifikacija zemalja prema načinu finansiranja kompanija (2) Različiti tipovi finansiranja kompanija uzrokuju i sledeće pojave: U “Kapital/Autsajder” zemljama, računovodstvo ima veliki značaj za informisanje korisnika na tržištu, pa se računovodstvena pravila moraju razlikovati od poreskih pravila Postoje dva seta pravila: jedan za finansijsko izveštavanje, a drugi za poresko izveštavanje U “Kredit/Insajder” zemljama ne postoje tako izraženi tržišni zahtevi za publikovanjem finansijskih izveštaja i nezavisnom revizijom Finansijsko izveštavanje je uglavnom povezano sa nastojanjem države da obračuna i naplati porez, što za posledicu ima da su računovodstvena pravila podređena poreskim zahtevima

68 Snabdevači finansijskim sredstvima (11) Klasifikacija zemalja prema načinu finansiranja kompanija (3) “Kapital/Autsajder” zemlje (SAD, Velika Britanija, Australija...) Jako tržište kapitala Veliki broj “spoljnih” akcionara “Spoljni” akcionari nemaju pristup informacijama u kompaniji čije akcije poseduju i zato insistiraju na otkrivanju (publikovanju), reviziji i fer informacijama Razvijena računovodstvena profesija i primena koncepta fer (poštenog) izveštavanja Dva odvojena seta pravila: računovodstvena pravila i poreska pravila

69 Snabdevači finansijskim sredstvima (12) Klasifikacija zemalja prema načinu finansiranja kompanija (4) “Kredit/Insajder” zemlje (Nemačka, Francuska, Italija) Slabije tržište kapitala Mali broj “unutrašnjih” akcionara Banke su glavni finansijeri i, u mnogim slučajevima, vrlo važni vlasnici preduzeća, koji postavljaju menadžere, imaju direktan pristup informacijama i utiču na odluke Relativno nerazvijena računovodstvena profesija i primena konzervativnijih pravila Poreska pravila dominiraju nad računovodstvenim pravilima

70 Oporezivanje Poreski sistemi Iako je poreske sisteme, koji se koriste u raznim zemljama, moguće grupisati na više načina, samo neki od njih su relevantni za finansijsko izveštavanje Relevantno je grupisanje zemalja prema uticaju poreske regulative na računovodstveno procenjivanje Odloženo oporezivanje je uzrokovano razlikama izmedju poreskog i računovodstvenog tretmana pojedinih poslovnih promena Francuska i Nemačka Poreska pravila se poklapaju u velikoj meri sa računovodstvenim (poslovni bilans vrlo sličan poreskom bilansu) Velika Britanija i SAD Poreska pravila se umnogome razlikuju od računovodstvenih (poslovni bilans se razlikuje od poreskog) Na primer, prilikom utvrdjivanja rezultata poslovanja, amortizacija se obračunava vrlo slobodno, a prilikom utvrdjivanja poreza prema striktno utvrdjenim pravilima, što uzrokuje razlike u oporezivoj dobiti.

71 Profesija Računovodstvena profesija Stepen razvoja profesije (snaga, veličina i kompetentnost) zavisi od niza (ranije pomenutih) faktora, kao i od tipa finansijskog izveštavanja koji je karakterističan za odredjenu zemlju Na primer, relativno mali broj akcionara i javnih kompanija u nekoj zemlji ukazuje na smanjenu potrebu za revizijom u poredjenju sa zemljama u kojima je situacija obrnuta (SAD i Velika Britanija) Nemačka Odvojena je profesija poreskih stručnjaka od računovodstveno-revizorske profesije (postoje dva različita udruženja) Obuka stručnjaka u pomenutim oblastima traje mnogo duže od obuke u Velikoj Britaniji Velika Britanija Veliki broj revizora se istovremeno bavi i porezima Država zahteva reviziju za širi krug kompanija Razlike se u poslednje vreme smanjuju zbog primene MRS/MSFI

72 Inflacija Stopa inflacije U zemljama sa visokom inflacijom primenjuju se različiti metodi za njeno tretiranje u računovodstvu (opšti indeks cena, posebni indeksi cena, i dr.) Godinama je, u zemljama Južne Amerike, jedna od najvažnijih karakteristika računovodstva bila uskladjivanje računovodstvenih kategorija sa inflacijom Kvalitet uskladjivanja računovodstvenih kategorija sa inflacijom zavisi od objektivnosti parametara koji se koriste i od sposobnosti računovodja da ih primenjuju Bez ukazivanja na inflaciju ne bi mogle biti objašnjene razlike u računovodstvenim izveštajima koji potiču iz zemalja sa visokom stopom inflacije

73 Teorija Računovodstvena (mikroekonomska) teorija Mikroekonomska teorija je tradicionalno uticala na računovodstvenu praksu, mada u anglosaksonskim zemljama do skoro taj uticaj nije bio posebno značajan Teoretičari računovodstva promovisali su sledeću ideju: Korisnicima finansijskih izveštaja trebalo bi omogućiti fer prikaz finansijskog stanja i rezultata, tako što bi se računovodjama dopustio visok stepen prosudjivanja u pripremi finansijskih izveštaja U Holandiji je uticaj mikroekonomske teorije na računovodstvenu praksu posebno izražen Jedan od razloga za to je vrlo fleksibilna zakonska regulativa u oblasti računovodstva i oporezivanja, što ostavlja prostor za inovacije i “eksperimentisanje” Mnoge kompanije prilikom procenjivanja imovine koriste fer prikaz i troškove zamene umesto istorijskih troškova

74 Slučajnosti Dogadjaji koji su uticali na računovodstvo: Donošenje raznih zakona, kao odgovor na ekonomske i političke dogadjaje SAD - Ekonomska kriza, početkom tridesetih godina, uslovila je donošenje zakona o hartijama od vrednosti i berzama, kojim je znatno izmenjen raniji računovodstveni sistem. Istorijski dogadjaji Francuska - Pod uticajem nemačke okupacije značajno je promenjen računovodstveni sistem EU - Donošenjem direktiva izmenjeni su računovodstveni sistemi u zemljama članicama Prihvatanje MRS/MSFI je u mnogim zemljama korenito promenilo računovodstvenu praksu

75 Zaključak (1) ●Medjunarodne razlike u finansijskom izveštavanju su brojne i raznovrsne ●Najvažniji direktni razlog za pomenute razlike je način finansiranja kompanija gde se izdvajaju dva tipa (dve grupe) zemalja: Zemlje sa razvijenim tržištem kapitala i velikim brojem “spoljnih” akcionara, što podrazumeva: Posebna i razdvojena računovodstvena poreska pravila Vrlo razvijenu računovodstvenu profesiju Zemlje sa finansijskim sistemom zasnovanim na kreditiranju, sa relativno nerazvijenim tržištem kapitala i relativno malim brojem “spoljnih” akcionara, što podrazumeva: Podudarnost računovodstvenih i poreskih pravila Slabije razvijenu računovodstvenu profesiju

76 Zaključak (2) ●Korisnici finansijskih izveštaja u pojedinim zemljama presudno utiču na računovodstvenu praksu ●Kontinentalna Evropa (Nemačka, Italija, Francuska) Značaj države kao poreznika, vlasnika mnogih kompanija i kontrolora privrede uzrokovao je dominaciju zakona o preduzećima, trgovačkih zakona i poreskih propisa Banke, kao kreditori zahtevaju opreznije finansijsko izveštavanje obzirom da ih zanima “donja granica” kreditne sposobnosti preduzeća ●Velika Britanija i SAD Finansijsko izveštavanje je pod uticajem računovodstvene profesije, koja utvrdjuje standarde Interesi akcionara uzrokuju pritisak na računovodstvenu profesiju da razvija standardnu praksu ●Harmonizacija u EU povećala je poverenje u računovodstvo i reviziju, promovišući fer prikaz finansijskog stanja i rezultata poslovanja preduzeća


Download ppt "KOMPARATIVNO RAČUNOVODSTVO. 1 Uvodne informacije Uvodne informacije Predavanja: dr Vojislav Sekerez, docent prijem studenata: sreda 12h00-14h00 Vežbe:"

Similar presentations


Ads by Google